Gotovo sedmicu nakon ulaska Hrvatske u europodručje, prelazak te države na euro u početnoj fazi dobro napreduje, pokazuje anketa Evropske komisije (EK), izvršnog tijela EU koje taj događaj ocjenjuje važnom prekretnicom za Hrvatsku, europodručje i cijelu Uniju.

- Većina gotovinskih plaćanja ili 51 odsto u eurima u trgovinama je postignuta 5. januara. Kod većine transakcija, njih čak 93 odsto, potrošačima je ostatak vraćen isključivo u eurima, 35 odsto ispitanih hrvatskih građana izjavilo je da sa sobom nose samo novčanice eura, a njih 36 odsto samo kovanice eura-, pokazuju anketa koju prenosi predstavništvo EK-a u Hrvatskoj.

Prema ispitivanju eurobarometra, od 199 ispitanika njih šest odsto je 5. januara u novčaniku imalo hrvatske kune, pet odsto uglavnom kune, 19 odsto uglavnom eure, samo eure 35 odsto, pola kuna i pola eura je imalo njih 27 odsto, a osam odsto nije imalo nikakve novčanice, prenosi SEEbiz.

Svoju zadnju kupovinu u gotovini je na taj dan u kunama obavilo 25 odsto ispitanika, njih tri odsto je to učinilo i u kunama i u eurima, njih 29 odsto samo u eurima, a karticom 13 odsto. Taj dan njih 30 odsto nije ništa kupilo.

Dvojno iskazivanje cijena postalo je obavezno 5. septembra prošle godine, a završiće 12 mjeseci nakon datuma uvođenja eura (31. decembra).

Povlačenje novčanica i kovanica kune iz opticaja počelo je u decembru prošle godine, te je do 31. decembra već iz opticaja povučeno 55 odsto novčanica kune i trećina kovanica kune.

EK navodi da se hrvatski maloprodajni sektor dobro nosi s postupkom prelaska i paralelnim korištenjem dvije valute.

- Nijesu prijavljeni veći problemi s čekanjem u redovima ni problemi sa samim blagajnama. Konverzija na bankomatima takođe se realizuje neometano, pri čemu 70 odsto svih bankomata u Hrvatskoj već distribuira euronovčanice od prvog sata 1. januara. Broj i opseg povlačenja ostali su na nivoima uporedivim s onima prije prelaska na euro- navela je Komisija.

S prelaskom na euro Hrvatska je uvela Etički kodeks kako bi osigurala stabilnost cijena robe i usluga te pomoć firmama da ispravno i bez neopravdanih povećanja izračunaju i prikazuju cijene. Nacionalno inspekcijsko tijelo zaduženo je za praćenje i kontrolu cijena te u slučaju prekršaja ima ovlašćenja da preduzme odgovarajuće mjere.

Komisija je poručila da će nastaviti pratiti prelazak Hrvatske na euro te će tokom narednih sedmica nastaviti da mjeri iskustvo hrvatskih građanki i građana u vezi s prelaskom na evropsku valutu.

Hrvatska je 1. januara uvela euro kao svoju valutu i u potpunosti se pridružila šengenskom području. Uključujući Hrvatsku, zajedničku valutu EU sada koristi 20 država članica i 347 miliona građana EU. Što se tiče Šengena, ovo je njegovo osmo proširenje, prvo nakon 11 godina.

Šengensko područje omogućava slobodno putovanje među državama članicama, bez graničnih kontrola, za 420 miliona ljudi.