У 88. години у Србији је преминуо Петар Тутавац, творац популарних кексића "Домаћица" те један од аутора рецептуре "Плазма" кекса.
Тутавац је рођен 1934. у Подградини недалеко од Опузена (данас опћина Сливно), писала је лани Слободна Далмација која је тада објавила животну причу Тутавца и разговор са њим, преноси Аваз.
У доби од тринаест година је завршио плетарски занат у Опузену те је постао КВ радник плетар. Тада је неколико година плео корпе у којима се носио крух, али млади Петар се тиме није задовољио. Године 1949. преко синдиката се јавио на течај за кексара у Загребу, који је расписала творница "Краш", гдје су он и још један полазник изучили кексарски занат.
Занимљиво је да је био први школовани кексар у тадашњој Југославији. Затим је отишао у војску, а након повратка запослио се у "Крашу".
- "Краш" је тада био једина кондиторска индустрија и све остале које су се касније појављивале потекле су од њега - присјетио се тада Петар, који је уз рад похађао вишу "Крашову" школу за инжењера кондитора у производњи.ж
Али оно што је занимљиво јест да је управо "Домаћица" била његов дипломски рад и првијенац у кондиторској индустрији. Тај кекс касније је доживио различите варијације, али основа је остала онаква какву је замислио Петар Тутавац у свом дипломском раду далеких педесетих година прошлог стољећа.
Будући да није могао ријешити стамбено питање за своју породицу у Загребу, крајем 1958. године Петар се враћа у долину Неретве у Чапљину, у творницу "Ласта", која је у то вријеме производила хљеб, облатне и медене погаче.
Круне каријере Петра Тутавца догодила се у Пожаревцу. Тамо је основао творницу кекса "Бамби", чији је заштитни знак лик из "Диснеyјевог" цртића.
- Радећи на производњи дјечјег кекса са сојиним брашном за школске кухиње, размишљао сам о новом производу који би био нешто сасвим ново у погледу састојака и веће нутритивне вриједности. Идеју сам употпунио сазнањима из америчке стручне литературе, а усавршавањем и измјенама у рецептури талијанског кекса "Пласмон" дошао сам до оригиналног производа с додацима витамина, минерала и комбинацијом бјеланчевина животињског и биљног подријетла. Тако је настала "Плазма", на којој су одрастале генерације - открио је Тутавац за Слободну Далмацију.
