Rama je za časopis Fajnenšel tajms (Financial times) kazao da je Sporazum o migrantima Albanije sa Italijom „jedini takve vrste“ uprkos interesovanju drugih vlada, odbijajući ponude nekih prestonica EU da ponovi taj potez.
Rim i Tirana dogovorili su se prošle godine da uspostavljanje migrantskih centara u Albaniji, u kojima bi se registrovali migranati čiji je krajnji cilj Italija i u kojima bi čekali da njihovi zahtjevi za azil budu procesuirani od strane italijanskih zvaničnika.
Plan je izazvao kritike grupa za ljudska prava, ali je zainteresovao neke evropske vlada desnog centra, prenosi N1.rs.
Evropska narodna partija desnog centra to je čak uvrstila u svoju predizbornu platformu za junske izbore za Evropski parlament.
- Dogovor je jednokratan, 100 odsto jednokratan - rekao je Rama za Fajnenšel tajms dodavši da su mu se druge vlade obraćale da vide da li može da ponovi aranžman sa Italijom.
-Rekao sam ne. Jer meni to nema smisla. Italija je za nas veoma posebna. To je veoma duboko ukorenjeno prijateljstvo- kazao je albanski premijer.
Rama je rekao da je sporazum sa Italijom zasnovan na dugoj istoriji uzajamnog sprovođenja zakona, navodeći pomoć koju je italijanska obalska straža pružila Albaniji da kontroliše emigraciju tokom 1990-ih i najnovije napore protiv krijumčarenja droge.
- Tadašnji premijer Velike Britanije Boris Džonson me je pozvao i rekao: hvalim vaše vođstvo, hajde da uradimo nešto zajedno. Hajde da se dogovorimo da Britanija dovede u Albaniju ilegalne imigrante da ih tamo zadrži, da ih procesuira. Rekao sam, izvini, to nije moguće - priseća se Rama.
Centar za zadržavanje oko 3.000 migranata spašenih u italijanskim vodama gradi se u luci Šengđin, oko 60 kilometara sjeverozapadno od Tirane, glavnog grada Albanije.
-Zatim, imali smo druge lidere koje neću da pominjem. Oni dolaze iz najbogatijih država u Evropi- kazao je Rama i upozorio da se imigracija ne tretira kao bezbednosni problem, a posebno za vlade koje pokušavaju da ga angažuju.
- Ovo pitanje se ne može riješiti prenošenjem problema - rekao je on.
Osim Albanije, druge balkanske zemlje bi takođe mogle da pomognu ako bi proces bio dobro strukturisan i održavan u okviru međunarodnog prava, rekao je on.
Rat u Ukrajini je konačno promjenio igru o proširenju, rekao je Rama.
- Promena se već dogodila. Novi predloženi planovi EU da se zemlje Zapadnog Balkana uključe u praktične načine saradnje, kao što su laki i jeftini transferi novca ili smanjena birokratija prekogranične trgovine, ne bi se mogli zamisliti prije pet godina - rekao je on.
Rama dodaje da se ne radi o novcu, misleći na paket od 6 milijardi eura koji je ponuđen Balkanu, već o „otvaranju puteva za integraciju i omogućavanju državama da imaju iste uslove kao članovi EU, a da to još nisu“.
