Вељко Беливук (36), звани Веља Невоља, тражио је од припадника клана да према Л. В. (31) у кући страве у Ритопеку буду посебно свирепи, рекавши: "Нека пати највише", пише портал Курир. Како наводе, и били су, према исказу свједока-сарадника Бојана Хрватина. Срђан Лалић (36), петоокривљени, који је према оптужници учествовао у свих пет убистава која се клану Беливука стављају на терет, пеглом је наводно прелазио жртви преко тијела, а Милош Будимир (37), трећеокривљени, који је исто учествовао у свим поменутим ликвидацијама, забио му је дрвену дршку од метле у анални отвор.
Након тога су, према даљим оптужбама, са Владом Драганићем (47), који се такође терети за учешће у свих пет убистава, жртви на силу у уста угурали гумено цријево, пустили воду и тако га убили.
Шта се ту дешавало, открива комуникација вођена преко криптованих телефона од 14. октобра 2020. увече, коју је Специјално тужилаштво добило преко међународне правне помоћи. Будимир је у 19.50 сликао Л.В. живог. Видјевши слику, Марко Миљковић (30), који је с Беливуком означен као вођа клана, био је задовољан, а Беливук је тражио: "Нека пати највише, сви ко може."
‒ И немојте много по глави, највише по тијелу, али овога пута дајте 102 одсто себе. Значи, хвала вам, хвала до неба. Криво нам је што нисмо могли да радимо двије акције у исто вријеме, ево ми овдје, брате, урадисмо тројицу, значи, ето ви тог ту, молим вас, значи из петних жила, и дајте нам га на телефон, дај да га, кад будете ишли, дај да му пошаљемо једну поруку, брате… – рекао је мушкарац ког је Миљковић именовао као Сопрана. Током истраге показало се да је то Беливуков надимак на апликацији Скај.
Миљковић у једном моменту пита да ли је "Л.В. и даље љут или се одљутио".
- Брате, не знам шта је, толико сам га тукао да не може да прича- одговорио му је Милош Будимир.
Миљковић је затим прокоментарисао да је „ово побједа” и да треба да памте тај датум.
‒ Е Л.В., дебилу, слушај сада овако, код тебе ћемо све да премостимо, сада, када тебе убијемо, убићемо ти тату, онда ти убијамо брата и све што си познавао и волио икада, значи тата и брат ти стижу брзо. Дођи, Сопрано, и ти да му кажеш шта има – рекао је Миљковић, после чега се у разговор убацио други глас.
- Е, овдј Вепар, друже, гдје си, Лаки, је ли, бре. Слушај, знаш да ће да те бију толико, значи, да молиш да те убију, а имаш среће што ми овдје деремо ове глупе Црногорце, па не можемо ми... тако да цркни, смраде цигански, све ћемо да вас побијемо, све, све, значи тату и брата ти шаљемо експресно - рекао је Беливук.
Касније током вечери Беливук се јавља још једном, са жељом да се захвали и да му пренесу још, како је рекао, утисака, да "мало нахране его". Будимир му затим препричава, између осталог, и да би их В.Л., "да је ушао у гаражу, побио ко зечеве". Спасило их је то што је из возила, које је било високо, морао да изађе испред ње. Хитац који је касније током физичког обрачуна испалио никог није погодио.
- Крени од почетка, брате, замисли кренеш књигу од 500 страна, а читаш са 347, није занимљиво, мораш да кренеш од прве. Ја знам да је то теби напорно, брате, али дај да мало уживамо и ми - каже Беливук. - (...) Ајмо из почетка, кад је ушао, опалио је, то знаш, онда смо га тукли, тукли, тукли, тукли, тукли и тукли, онда је пао у несвјест, па смо га онда увели унутра, па сам му ја скрцо прст - рекао је Будимир.
Беливук му је одговорио да је те детаље испратио.
- Знам да смо му ми онда пустили нашу поруку и да је он храбро рекао да се он нас не боји, реци ми, бра- те, јел' смо му утјерали страх у кости онако - занимало је Беливука. Ма био је унакажен, није знао где се налази, није га требало испитивати, могу му се узети неке паре - укључио се у разговор Владо Драганић.
- Па нисмо у кости, али зато смо му у плућа. Напунили смо га цријевом водом, брате, давио се, брате, у плићаку - казао је Будимир.
- Мали пегла, све враг носи, ја немој, полако, сачекај мало, стрпи се - надовезао се Драганић.
- Ха-ха-ха, то још нисмо радили, ко се сјетио те гадости. Леба ти, је ли промијенио причу до краја, реци ми само је ли био храбар до краја, да га још више мрзим- занимало је Беливука.
- Вјероватно би нешто и рекао. Не зна ни како се зове, а не нешто да каже. Имао је потрес малог и великог мозга - одговорио је Драганић.
- Брате, па ко ће, коме је пало на памет, Барију (С. Л.), коме може да падне, давио га у плићаку. А овај, он је био изгубљен, брате, није он био храбар да кажеш држао се, него није знао гдје је, брате. Много смо га откинули, брате, изгубљен је био тотално - рекао је Милош Будимир.
Беливук, према комуникацији, није могао да прежали што га он и Миљковић нису убили.
- А реци ми од чега је умро, је ли од батина или сте га нешто оно удавили- знимало је Беливука.
