У центру Београда отворена је Спомен соба страдалим Србима у рату у Хрватској од 1991. до 1995 године, а према подацима Комисије за нестала лица Владе Србије око 1.600 особа се и после 30 година воде као нестале. Отварању су присуствовали министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Дарија Кисић Тепавчевић и председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић који су сагласни у оцјени да та соба испуњена емоцијама бола и патње, још једном подсјећа на сва страдања и егзодус који су Срби протјерани са својих огњишта доживјели од ''91. до ''95, пише РТС.
Кисић Тепавчевић је обраћајући се породицама Удружења "Суза" навела да се осим бола и патње које се осјећају у спомен соби осјећа и њихова храброст и истрајност да истрају у борби док и последња особа која се води као нестала не буде пронађена.
– Прошло је више од 30 година од првих страдања и несталих лица на простору бивше Југославије и нажалост многа питања остала су и даље неријешена – казала је Кисић Тепавчевић.
Према њеним ријечима, у току је израда нацрта закона да се и правним актом регулише то, како је навела, изузетно важно питање за нашу земљу.
"На зидовима можемо да видимо слике несталих особа, ово је тек једна десетина фотографија, проблем јесте огроман, али држава је уз вас", поручила је Кисић Тепавчевић.
Министарка је истакла да то колико је значајно то питање говори и чињеница да је предсједник Србије Александар Вучић својим ауторитетом директно подржао захтјев Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије и директно подржао израду нацрта закона који се очекује у наредном периоду.
Инсистирамо на ископавањима
Председник Комисије Вељко Одаловић казао је да се према подацима које посједује 396 наших држављана - настрадалих војника и даље воде као нестали, као и 593 особе чији су нестанак пријавиле породице које су избјегле и уточиште нашле у Србији и 684 особе са оперативне листе које су страдале у разним колонама, чија судбина није позната, а нису у званичној евиденцији.
"То говори о обиму и тежини злочина и страдања", казао је Одаловић и истакао да Комисија Владе Србије своје обавезе, које Хрватска злоупотребљава у својим изјавама политизујући их, редовно извршава.
Када је у питању српска страна, Одаловић каже да у овом тренутку имају захтјеве усмјерене ка Хрватској и да и даље инсистирају да се заврше ископавања на познатим гробним местима, којих је 36, као и да се разреши судбина и да одговор на питање чија су тела у мртвачницама у Загребу, Осијеку, Ријеци, где се налази 878 тела.
Додаје да су сигурни да је половина њих у мртвачницама извесно са локација где су ексхумирани Срби, а који нису идентификовани.
Такође, Комисија инсистира и да се да одговор шта је са судбином војника који су страдали у Бјеловарској касарни, шта је са онима који су били у злогласном логору - мучилишту ''Лори'', који нису пронађени, чија судбина није позната.
"Више од годину и по дана је прошло од последње ексхумације која је рађена у Хрватској, уважавамо да је био земљотрес, последице које су настале, али предуго је то да би породице могле да чекају и да не знају шта је са њиховим најмилијима, за које сам сигуран да могу бити идентификовани", казао је Одаловић.
Говорећи о фотографијама које су постављене на зид спомен собе, Одаловић је указао да су то страдалници.
"О њима причамо, они су нажалост сви вјероватно мртви, али што породицама припада је да пронађемо посмртне остатке, да им предамо, да их сахране и да нађу свој мир и да инсистирамо да они који су злочини починили буду они који ће бити процесуирани", казао је Одаловић.
Драгана Ђукић из Удружења породица погинулих и несталих "Суза" навела је да је данас отворена спомен соба скромна, али да у ствари представља једну од иницијатива да се у будућности отвори озбиљан меморијал.
"Проблем већ предуго траје, преостали чланови породица умиру, свједоци умиру, врло је важно да се забиљеже чињенице док имамо живих свједока – казала је Ђукић и поручила да ако је неко себи дао за право да настардалима узме животе, наше је да памтимо.