Бивши италијански премијер Силвио Берлускони (86) одлучио је да се не кандидује за предсједника Републике, рекао је извор из његове партије Форца Италија.

Италијански парламент ће се састати у понедјељак, 24. јануара, како би почео гласање за новог шефа државе, који би замијенио одлазећег предсједника Серђа Матарелу.

Избор новог предсједника Италије могао би да има велике посљедице по будућност Владе премијера Марија Драгог, која покушава да обузда талас заразе ковидом 19, оцјењује агенција.

Драги је јасно ставио до знања да би желио да постане предсједник, чиме би окончао своју 11-мјесечну владу.

То значи да би морао бити постављен нови премијер или одржани избори годину дана прије рока.

Међутим, нема гаранције да ће 74-годишњи бивши шеф Европске централне банке добити тај посао.

Друге личности које се сматрају кандидатима су бивши предсједник доњег дома парламента Пјер Фердинандо Касини, бивши премијер Ðулијано Амато и актуелна министарка правде Марта Картабија.

Предсједник, који се бира на седмогодишњи мандат, углавном има церемонијалну улогу, али ужива широка овлашћења након избора или када влада падне.

Он има посљедњу ријеч када именује премијера и друге чланове кабинета.

Избори, спроведени тајним гласањем међу више од 1.000 парламентараца и регионалних представника, представљају непредвидив процес који често траје неколико дана.

Званичних кандидата нема, а сваки посланик на парчету папира напише име по свом избору.

У прва три круга гласања, за избор предсједника потребна је двотрећинска већина.

Од четвртог гласања па надаље, цензус се спушта на просту већину.

Парламентарци гласају један за другим и сваки круг гласања обично траје дуже од четири сата.