Zemlje EU su duboko podijeljene po oba pitanja, rekao je novinarima u utorak visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borelj.

- Uklanjanje ograničenja za zapadno naoružanje je odluka koju treba da donese svaka pojedinačna država članica. To je njihova odgovornost. Niko ne može natjerati državu članicu da ukine ta ograničenja - rekao je on, prenosi N1.rs.

Makron je u utorak rekao da Ukrajini treba dozvoliti da pogađa samo ruske vojne baze koje se koriste za napade.

- Moramo dozvoliti [Ukrajincima] da neutrališu vojne lokacije sa kojih se ispaljuju projektili, ali ne i druge civilne ili vojne ciljeve. Time ne eskaliramo sukob -  rekao je on, govoreći zajedno sa njemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

To nije problem samo za Evropsku uniju. Američki predsjednik Džo Bajden je pod pritiskom Kongresa da odgovori na molbe Kijeva i dozvoli Ukrajini da gađa ciljeve u Rusiji oružjem doniranim iz Amerike.

Ukrajina ističe da time što ne može da gađa avione koji ka njoj lete ali iznad ruske teritorije, Rusima olakšava da bombarduju Harkov.

Borelj: Ukrajina ima pravo da izvodi napade unutar Rusije

Vladimir Zalenski je u Briselu rekao: „Činjenica je, mi ne možemo da rizikujemo podršku naših partnera — zato ne koristimo oružje naših partnera da bismo napali rusku teritoriju. Zato tražimo – molim vas, dajte nam dozvolu da to uradimo.“

Neke evropske zemlje poput Velike Britanije, baltičkih država, Finske, Poljske i drugih nemaju problema da dozvole Ukrajini da gađa mete u Rusiji.

- Pored municije i protivvazdušne odbrane, dvije stvari mogu pomoći Ukrajini da dođe do prekretnice za pobjedu u ratu: Povećati obuku za ukrajinske borce. Dozvoliti Ukrajini da napada vojne ciljeve u Rusiji - napisao je na Tviteru estonski ministar odbrane Hano Pevkur.

Analiza CNN-a: Šta se krije iza Putinove spremnosti na primirje u Ukrajini?

Finski predsednik Aleksandar Stub rekao je u ponedeljak: „Nije naš posao da Ukrajincima vežemo ruke“.

To je takođe stav generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, koji je ranije ove nedelje rekao: „Previše ograničenja, mi vezujemo jednu ruku ukrajinskih oružanih snaga.“

Ali zemlje poput Njemačke i Italije mnogo su opreznije u pogledu prelaska crvene linije sa nuklearnom silom Rusijom.

Ruski predsjednik Vladimir Putin upozorio je u utorak na „ozbiljne posledice“ ako zapadne zemlje dozvole Ukrajini da upotrebi svoje oružje za napad na Rusiju.

Demostat: Putinove poruke pred samit mira u Lucernu

. Ova stalna eskalacija može da dovede do ozbiljnih posledica. U Evropi, posebno u malim zemljama, treba da budu svjesni čime se igraju -  rekao je Putin.

To nameće težak izbor za saveznike Ukrajine.

Ranije u utorak, Belgija je saopštila da će poslati prvu seriju borbenih aviona F-16 u Ukrajinu ove godine pod uslovom da ne lete iznad ruske teritorije.

Na pitanje koliko zemalja je za ukidanje ograničenja, Borel se našalio: „Jedna i po? Dva? Ne bih mogao da kažem broj.“ Međutim, dodao je, situacija se razvija i „u svakom slučaju, broj će se promjeniti“.

Slanje zapadnih vojnika kao trenera u Ukrajinu izaziva slične strahove.

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski rekao je u utorak da nijedna članica NATO-a ne bi trebalo da isključi opciju slanja trupa u Ukrajinu.

- Neka Putin nagađa šta ćemo uraditi - rekao je on poljskom listu Gazeta Viborcza.

Ali čak i najsnažniji saveznici Kijeva prezaju da pošalju svoje trupe u Ukrajinu.

Stub je u ponedeljak rekao: „U ovoj fazi, razgovori o slanju trupa u Ukrajinu su čista spekulacija. Stav Finske se ni na koji način nije promjenio. Nećemo da šaljemo trupe.“

Svaka odluka o slanju trupa u Ukrajinu treba da se donese kolektivno, rekao je letonski ministar odbrane Andris Spruds za Politico

- Kolektivna odluka bi apsolutno obezbijedila kredibilitet - rekao je on.

Putin se osvrnuo na to pitanje tokom posjete Uzbekistanu u utorak, sejući strah da neke zapadne trupe — odnosno poljske — možda nikada neće napustiti Ukrajinu ako uđu.

Ubrzavanje obuke ukrajinskih vojnika je ključno pitanje za Kijev nakon što je proširio regrutaciju i uključio mlađe muškarce i povećao obim vojske kako bi se suprotstavio rastućoj ruskoj ofanzivi.

Borel je najavio da će EU uskoro definisati nove ciljeve za obuku Ukrajinaca. On je odbio da otkrije brojke prije nego što budu konačne.

Ranije u utorak, estonski Pevkur rekao je da bi cilj ukrajinskih vojnika obučenih od strane evropskih oružanih snaga trebalo da bude povećan na 100.000, sa 60.000 koliko iznosi trenutno. Međutim, „ne postoji jasan zajednički stav o obuci trupa u Ukrajini“, rekao je Borel.

Ranije ove nedelje, vrhovni komandant Ukrajine Oleksandr Sirski rekao je da će francuski treneri „uskoro“ doći u Ukrajinu, prije nego što su i Pariz i Kijev umanjili njegovu izjavu — naglašavajući koliko je to pitanje osjetljivo.

Nakon sastanka, ministri odbrane EU su se složili oko pet ključnih ciljeva, uključujući slanje novca iz Fonda za pomoć Ukrajini (koji je trenutno blokiran od strane Mađarske), rad na jačanju evropske proizvodnje oružja, poboljšanje vojne mobilnosti i povećanje otpornosti EU na dezinformacije i sajber napade.

Iako ministri nisu odobrili nikakvu dodatnu pomoć Ukrajini, Holandija je uoči sastanka saopštila da će predvoditi međunarodne napore da se Ukrajini isporuče sistemi protivvazdušne odbrane Patriot.

- Sa našom ponudom i konsultovanjem sa partnerskim zemljama koje obezbjeđuju nekoliko ključnih djelova i municije, možemo Ukrajini da obezbjedimo najmanje jedan operativni sistem u kratkom vremenskom roku - rekla je holandska ministarka odbrane Kajsa Olongren.