Европска централна банка (ЕЦБ) неће журити са заоштравањем монетарне политике, саопштла је њена предсједница Кристин Лагард, оцијенивши да би слабија куповна моћ грађана, у условима скока цијена енергије, могла зауздати инфлацију у еурозони.
- Прилагођавање мјера у монетарној политици спроводиће се у фазама. Каматне стопе неће бити подигнуте прије него што се окончају нето куповине имовине - казала је Лагард у Европском парламенту.
Она је поново нагласила да ће централна банка причекати сједницу у марту и ажуриране процјене о економском расту и инфлацији, у које ће бити укључени најновији подаци, преноси СЕЕбиз.
- Нема разлога брзати са закључцима - поручила је Лагард.
Инфлација у еурозони у јануару је порасла на 5,1 одсто, а у ЕЦБ-у у средњорочном периоду планирају инфлацију у висини два одсто.
Лагард је признала ипак да би, ако се цјеновни притисци преточе у већи раст плата него што се очекивало, или ако се економија брже врати пуном капацитету, инфлација могла бити већа него што су прогнозирали у децембру, посебно у краткорочном периоду.
Она је објаснила да је главни мотор јачања инфлације тренутно раст цијена енергије, који би у предстојећем периоду могао двојако утицати и на раст потрошачких цијена.
- С једне стране, повећање трошкова енергије може подстицати раст цијена директно, повећањем трошкова производње, и индиректно, посредним учинцима на плате. С друге стране, оно може негативно утицати на примања домаћинстаав и на добит компанија, смањујући тиме економску активност и пригушујући изгледе за инфлацију - додала је Лагард.
Еурозона је у прошлости била посебно рањива на другу могућност, будући да су већи трошкови енергије слабили куповну моћ домаћинстава и смањивали инфлацију у средњем року.
- Очито у нашој процјени изгледа за инфлацију морамо имати на уму да услови потражње у еурозони не показују исте знакове прегријавања који се могу уочити у другим великим привредама - навела је Лагарде алудирајући на Сједињене Америчке Државе (САД).
То, како је закључила, повећава вјероватноћу да ће тренутни цјеновни притисци попустити и потом се стабилизовати на нижој вриједности, омогућујући да се оствари циљ од два одсто у средњорочном периоду.
