Posle više od osam godina diskusija, države članice i EP sredinom decembra su se složile oko Pakta o azilu i migracijama, čiji je cilj bolje upravljanje migracijama i ravnomernije raspoređivanje tražilaca azila kroz blok, prenosi Blic.rs.
Šta stoji u Paktu?
Prema Paktu, svako lice s manjom šansom da ostvari pravo na ostanak u EU, trebalo bi da bude brže deportovano van granice EU, uz obavezne granične procedure, koje bi po pravilu trebalo da budu završene nakon 12 nedelja.
Maloljetnici bez pratnje isključeni su iz tih postupaka, dok je pod pritiskom Zelenih, njemačka vlada željela da isključi i porodice s djecom, ali taj potez nije uspio, javlja "Dojče vele".
Pakt o migraciji ima za cilj da pomogne zemljama na spoljnim granicama EU, onima koje prve primaju migrante, kao što su Italija i Grčka.
U slučaju veoma velikog broja dolazaka, te zemlje moraju da se oslone na solidarnost drugih članica, a u tom slučaju, granične procedure trebalo bi proširiti na veći broj migranata.
Unutar EU godišnje će biti preraspodeljeno do 30.000 ljudi. Članice koje ne žele da prihvate izbjeglice biće u obavezi da pomognu na drugi način, uključujući finansijski.
U budućnosti bi, prema planiranim reformama, trebalo da se više zna o tome ko su izbjeglice koje ulaze u EU, u centralnoj bazi podataka Unije prikupljaće se otisci prstiju i biometrijski podaci, a planirane su i bezbjednosne provjere.
- Ne očekujem veliku većinu, u smislu da će odjednom na to pristati 705 poslanika. Očekujem pomješanu sliku kada su u pitanju pojedinačni pravni akti, ali očekujem i da će Pakt sveukupno biti usvojen - kaže evroposlanica iz redova Demohrišćanske unije Njemačke (CDU) Lena Dipon.
