Већина држава Балкана јавно или тајно шаље оружје и војну опрему Украјини, а према доступним подацима у томе предњаче Грчка и Словенија.
Како наводи портал Балканска безбједносна мрежа, Грчка је први пут упутила војну помоћ Кијеву крајем фебруара, а сада је обећала слање чак 122 совјетска борбена возила пешадије (БВП) БМП-1 са борбеним комплетом за топ и митраљез, преноси РТЦГ портал.
Ријеч је о застарјелим моделима из средине 60-их година прошлог вијека, али о возилима која су и даље употребљива и која се налазе у арсеналу обје зараћене стране.
Та возила су до сада коришћена за обезбјеђење грчких острва у Егејском мору према Турској и управо је зато слање тих БВП-ова условљено пријемом половних БВП-ова Мардер 1А3 или А5, које је Нјемачка обећала Грчкој ако оствари свој план о донацији за Украјину.
Грчка је осим БВП-ова обећала слање и других типова наоружања у знатној количини.
Према истом извору, Грчка ће Украјини послати и 2.100 топовских граната калибра 73 милиметра, 2.100 ракета калибра 122 милиметра, 20.000 аутоматских пушака АК-47 са 3,2 милиона метака, 60 лаких преносних ракетних система ПВО ФИМ-92 Стингер, затим 17.000 граната калибра 155 милиметара и 1.100 противоклопних бацача РПГ-18.
На другом мјесту у региону, макар према ономе што је јавно доступно, налази се Словенија која планира да Украјини упути 35 БВП-ова југословенске производње М-80А. Ријеч је о истом моделу који се активно користи у Војсци Србије и у Хрватској.
У недавном интервјуу, словеначки министар одбране Марјан Шарец изјавио је да његова земља ипак није донирала Украјини југословенске тенкове М-84, али да је у плану слање 35 БВП-ова М-80А.
"Словенија је донирала пешадијско оружје, шлемове, заштитне прслуке... Словенија је доста давала. Наш арсенал онога што можемо да дамо се испразнио", рекао је Шарец.
За разлику од Грчке и Словеније, који своје намјере о слању војне помоћи Украјини објављују у средствима јавног информисања, остале земље тај посао углавном обављају у тишини, дијелећи о томе непотпуне информације "на кашичицу".
Тако је Влада Црне Горе недавно саопштила да је прихваћен предлог Министарства одбране те земље да се упути "додатна војна помоћ" Украјини, иако јавност до сада није имала информације о томе да је упућивано нешто од наоружања.
Хрватска је такође врло штуро обавијестила јавност, на самом почетку рата, да ће Украјини послати заштитну опрему и пешадијско наоружање. Из изјаве хрватског премијера Андреја Пленковића било је јасно да је помоћ упућена Украјини вриједна 124 милиона куна (око 16,5 милиона евра), али није било детаља шта је пошиљка садржала.
На друштвеним мрежама и каналима који прате рат у Украјини примјетно је да се на снимцима појављују југословенске аутоматске пушке М-70, а од раније су регистроване и минобацачке мине калибра 60 милиметара па чак и униформе типа М-89.
Сјеверна Македонија је на самом почетку рата потврдно одговорила на захтјев Украјине да јој пружи војну помоћ, али је руководство те земље детаље прогласило војном тајном.
"С обзиром да јавност није обавијештена о томе која врста војне помоћи је упућена Украјини, у стручној јавности се шпекулисало о томе да је Сјеверна Македонија упутила резервне дјелове за украјинске авионе и хеликоптере који су, као у некој игри судбине, својевремено управо и стигли из те земље, све заједно са пилотима, када је у тадашњој Македонији бјеснила оружана побуна Албанаца", пише тај портал.
Није познато да ли је и у којој мјери Румунија слала оружје Украјини али је сасвим јасно да та земља помаже ратне напоре сусједа тиме што омогућава да знатан дио западне помоћи стигне у Кијев преко њене територије.
Највише проблема по питању слања војне помоћи било је у Бугарској, у којој је због тог питања дошло и до кризе Владе. На крају је постигнут компромис који подразумијева да ће се Бугарска уздржати од слања оружја али ће пружати војно-техничку помоћ, односно поправљаће оштећено украјинско оружје или средства којима је истекао ресурс.
Једина земља из окружења која је отворено одбила могућност да се војно умијеша у сукоб Русије и Украјине је Мађарска. Премијер те земље Виктор Орбан изјавио је за локалне медије да се његова земља залаже за "финансирање мира а не рата" и да је због тога одлучила да не снабдијева Украјину оружјем.
