Механизам за кривичне судове у Хагу изрећи ће у 15 часова пресуду некадашњим челницима Службе државне безбједности Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, oптуженим за ратне злочине у Хрватској и БиХ. То ће бити друга првостепена пресуда, јер је прва, којом су били ослобођени свих оптужби, била укинута по жалби тужиоца.
Претпоследње поглавље пред Механизмом за кривичне судове у Хагу, затвара се данас у 15 часова.
Бившим припадницима Службе државне безбједности Јовици Станишићу и Франку Симатовићу други пут се изриче првостепена пресуда, јер им се судило поново, послије жалбе Тужилаштва на првобитну одлуку из 2013. године, по којој су ослобођени по свим тачкама оптужнице.
Терете се за удружени злочиначки подухват на челу са Слободаном Милошевићем, кроз оснивање и подршку "Црвеним береткама", "Шкорпионима" и Српској добровољачкој гарди, јединицама које су деловале на подручју Хрватске и Босне и Херцеговине.
Тужилаштво тврди да је успјело да докаже њихову кривицу, док одбрана тражи поновну ослобађајућу пресуду.
Нова одлука ће се пратити у знатно другачијој атмосфери и уз мање новинара него прије три недјеље, када је Ратко Младић осуђен на доживотну затворску казну.
"Акредитирали смо око 25 представника медија, те негдје око 15 представника удружења жртава и такође негдје око 15 представника дипломатског кора, који ће пратити изрицање пресуде у згради Механизма, с тим да неће бити могуће пратити изрицање у самој галерији", рекла је Хелена Еглстон, портпарол Механизма у Хагу.
Пресуда ће бити објављена у 15 сати, а пренос за јавност ће бити емитован путем сајта Механизма са кашњењем од 30 минута.
Одлука Механизма је под лупом и због тога што је то последња прилика да се евентуално Србија и њен некадашњи државни врх означе одговорним за ратна збивања деведесетих година.
Станишића и Симатовића ухапсиле су власти Србије током операције "Сабља", послије убиства премијера Зорана Ђинђића 12. марта 2003. године. Станишић је пребачен у Хаг 11. јуна, а Симатовић 30. маја те године.
Претресно вијеће их је 2013. године ослободило свих оптужби, искористивши тада ријетко коришћени термин "конкретна усмјереност", у смислу да помоћ коју су Станишић и Симатовић пружали јединицама у Хрватској и БиХ није била конкретно усмјерена на чињење злочина.