​Naučnici žele da na Islandu buše rupe do rezervoara vrele magme oko 1,5 kilometara ispod površine kako bi stvorili neograničenu energiju. Istraživači iz organizacije KMT (Krafla magma testbed) žele da naprave prvi istraživački centar iznad rezervoara magme kako bi sprovodili monitoring, uzimali uzorke i testirali istopljene stijene na licu mjesta, piše "Biznis insajder".

U istraživačkom centru se nadaju da će im to dati i uvid bez presedana u način na koji vulkani funkcionišu, ali i otvariti mogućnost za neograničenu geotermalnu energiju.

"Magma unutar Zemlje je posljednja neispitana granica", rekao je Hjalti Pal Inolfson, istraživač KMT, za "Biznis insajder".

Istraživanje rezervoara magme je ključno. Ova jezera istopljenog kamenja, locirana u Zemljinoj kori, mogu da stvore vulkane ako nađu način da se probiju do površine. Ali ih je veoma teško locirati sa površine i veoma teško pratiti pred erupciju.

"Nemamo nikakvo direktno znanje o tome kako rezervoari magme izgledaju, što je ključno za razumijevanje vulkana", rekao je Paolo Papale iz Italijanskog nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju u Pizi za "New Scientist".

Naučnici su 2009. identifikovali mogući rezervoar magme skoro četiri kilometra ispod Krafle na sjeveru Islanda, pa su počeli da buše. Poslije oko 1,5 kilometara su se zaglavili. Naknadno su shvatili da su slučajno izbušili do rezervoara magme. Napravili su neka mjerenja, ali je brzo postalo prevruće za rad.

Sada, 15 godina kasnije, KMT planira da ponovo izbuši tu komoru, ali da ovoga puta ostanu tu pomoću nekoliko trikova.

Vulkan Krafla je, kažu, savršen za eksperiment. Magma tu je drevna i ljepljiva, što znači da neće izazvati erupciju tokom eksperimenta, rekao je Ingolfson.

"Mali potresi koje izazovu naučnici neće imati veliki uticaj. Ako ste na Islandu, već ste u regionu koji ekstremno vulkanski aktivan. Ne postoji ništa što ljudi mogu da urade da to promijene na ovaj ili onaj način", rekao je Džon Glujas, profesor sa Univerziteta Daram, za "Biznis insajder".

Međutim, obična oprema za bušenje ne može da preživi u tim uslovima. Izazov je, dodaje Ingolfson, da se buši direktno do magme a da se zaštiti oprema. Rješenje je jednostavno: zamrznuti maglu korišćenjem vode pred samo bušenje. To će stvoriti džep smrznutih staklenih stijena sličnih obsidijanu, objašnjava. Kada je taj smrznuti džep dovoljno velik, bušenje može da se nastavi dok ne dođe do njegovog kolapsa.

To bi omogućilo naučnicima da izmjere tačne temperature u rezervoaru magme, što nikad nije urađeno.

"Da li ćemo uspjeti? Definitivno je to pravi izazov. Mislimo da imamo opremu i rješenje, ali je teško sve to testirati prije nego što pokušamo", rekao je Ingolfson.

Ključno je i to što KMT želi da rupe ostanu otvorene. Ako uspiju, imaće potpuno novi pristup vulkanskoj energiji. Jedna rupa je planirana za istraživanja magme i rezervoara magme, a druga za proučavanje geotermalne energije.

Ingolfson veruje da bi jedan „bunar“ do komore s magmom bio produktivniji od 10 drugih geotermalnih „bunara“. Dole, kaže, nije samo vrelo, već magma mijenja i kompoziciju stijena, zbog čega je prikupljanje geotermalne energije još efikasnije.

"Što smo bliže magmi, to je geotermalna energija veća i efikasnija. Mislimo da je šansa da postignemo nešto izuzetno veoma visoka", rekao je Ingolfson.

KMT planira da izbuši prvu rupu 2026. i za to još skupljaju novac, procijenjenih 100 miliona dolara, prenosi "Telegraf".