Индустријска производња у ЕУ и еурозони опоравила се у новембру након тромјесечног пада, показаао је извјештај Еуростата.
На нивоу ЕУ-а сезонски прилагођена индустријска производња порасла је у новембру 2,5 одсто у односу на октобар када је пала 0,8 одсто, показује извјештај Еуростата. У еурозони увећана је 2,3 одсто у односу на октобар када је потонула 1,3 одсто, преноси Seebiz.
Највише је на оба подручја порасла производња нетрајних потрошачких добара, три одсто у ЕУ-у, те 3,2 одсто у еурозони, након блажег раста у претходном мјесецу. У сегменту капиталних добара производња је у ЕУ порасла 2,3 одсто, а у еурозони 1,5 одсто. Производња енергије порасла је 0,9 одсто у ЕУ, те 1,2 одсто у еурозони.
У сектору трајних потрошачких добара производња је у ЕУ готово стагнирала, а у еурозони је пала благих 0,2 одсто. Међу земљама ЕУ-а највећи скок индустријске производње у новембру је забиљежила Ирска, 37,3 одсто. Слиједе Пољска и Чешка с растом производње од 5,9 одсто, односно 4,8 одсто.
Највећи пад индустријске производње забиљежила је Белгија, 4,4 одсто. Слиједе Малта и Луксембург с падом производње од 3,7 одсто, односно 2,3 одсто. У Еуростату нијесу располагали подацима за Кипар.
На годишњем нивоу индустријска производња у ЕУ у новембру је стагнирала, након 0,9-одстотног раста у октобру, према ревидираним Еуростатовим подацима. У еурозони је пала 1,5 одсто, након ревидираног 0,2-одстотног раста у октобру. Кочница производњи на оба подручја био је сектор капиталних добара са смањеном производњом од 8,2 одсто у ЕУ, те 9,8 одсто у еурозони.
Сви остали сектори су повећали производњу у односу на исти период претходне године, а највише је порасла производња нетрајних потрошачких добара, 7,3 одсто у ЕУ и 6,1 одсто у еурозони. Изразито је порасла и производња енергије, 6,7 одсто у ЕУ и 3,7 одсто у еурозони.
Највећи раст производње на годишњем нивоу забиљежиле су источноевропске земље предвођене Литванијом гдје је скочила 17 одсто. Слиједе Пољска и Бугарска с растом производње од 15,3 одсто, односно 13,3 одсто.
Ирска је забиљежила највећи пад производње, од чак 30,4 одсто у односу на новембар 2020. године. Слиједе Малта с падом производње од 7,8 одсто, те Нјемачка и Луксембург са по 2,5 одсто.
