Komentarišući odbijanje pojedinih članica EU da daju „zeleno svjetlo“ za otvaranje pregovora o Klasteru 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, Picula je za televiziju Nova rekao da je za države kandidata za prijem u EU, poput Srbije, važna usklađenost sa ključnim parametrima u pristupnim pregovorima.
- Bez obzira na sadržaj konkretnog klastera, iznad pregovora sa državom kandidatom uvijek lebde političke procjene koliko je ona usklađena s ključnim parametrima pregovora. U procesu evrointegracija Srbije postoje ozbiljne zamjerke na opštu neusklađenost u ključnim parametrima sa spoljnom i bezbjednosnom politikom EU - kazao je Picula, evroposlanik Socijaldemokratske partije Hrvatske.
Upitan da li zna zašto je Hrvatska među članicama EU koje se protive otvaranju pregovora o Klasteru 3 u pregovorima sa Srbijom, Picula je rekao da mu „nijesu poznati detalji“, ali je ukazao da su prije mjesec dana mnoge zemlje „pominjale nedovoljne rezultate u vladavini prava, slobodi medija i dijalogu s Kosovom“.
- Tada je sedam zemalja odbacilo predlog Mađarske (za otvaranje pregovora o Klasteru 3), a kao glavni razlozi su navedeni neusklađenost sa spoljnom politikom EU i sankcijama Rusiji, na neki način nejasna geopolitička opredjeljenost Srbije i naravno problemi u vladavini prava i odnosima s Prištinom. Mislim da se za mjesec dana ništa nije promenilo - rekao je on.
O mogućnosti da EU otvori Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom do kraja godine, Picula je kazao da je „vremena sve manje“ jer bi međuvladina konferencija, „ako je uopšte bude“, trebalo da bude između 16 i 20. decembra.
Naveo je da je „dobro“ što je Srbija članicama Evropske unije dostavila neformalni dokument sa listom koraka koje namjerava da preduzme u kratkom roku, kako bi podstakla odluku o otvaranju pregovora o Klasteru 3, ali je dodao da je „teško procjeniti koliko je to moguće realizovati u kratkom roku i koliko to može da utiče na raspoloženje onih koji pregovaraju sa Srbijom“.
Među koracima koje je Srbija u „non-pejperu“ najavila za početak decembra, su revizija biračkog spiska u skladu sa preporukama Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), pokretanje procedure za izbor novog saveta Regulatornog tijela za elektronske medije (REM), uvođenje viza za treće zemlje u skladu sa viznom politikom EU i puna operativnost gasnog interkonektora sa Bugarskom, javio je RTS, pozivajući se na diplomatske izvore u Briselu.
Picula je rekao da je zamah u politici proširenja EU, koji je nastao poslije napada Rusije na Ukrajinu 2022. godine, „mnogo više zasluga geopolitičkih okolnosti nego zasluga zemalja kandidata“.
- Međutim, pogrešno je računati da same geopolitičke okolnosti ne traže i visoku usklađenost sa spoljnom i bezbjednosnom politikom EU. Jer, EU nije samo zajedničko tržište, nego i zajednica demokratskih vrednosti i zajednica podjele rizika koji prete Uniji. Ako se neka zemlja ne slaže sa tim kompleksom, onda to sigurno ostavlja posledice na brzinu pregovora - ukazao je on.
Najavio je da će u svojstvu izvestioca EP doći u Srbiju u januaru ili februaru 2025. godine i da se neće sresti samo sa predstavnicima vlasti, nego i opozicije, lokalnih zajednica, sindikata, medija, nevladinog sektora, poslovne i akademske zajednice.
Klaster 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) obuhvata osam poglavlja, od kojih je pet otvoreno pre nego što je uveden koncept klastera: Ekonomska i monetarna politika (Poglavlje 17), Preduzetništvo i industrijska politika (20), Nauka i istraživanje (25), Obrazovanje i kultura (26) i Carinska unija (29). Na otvaranje čekaju tri poglavlja: Informaciono društvo i mediji (10), Poreska politika (16) i Socijalna politika i zapošljavanje (19).
