Novoizabrani predsjednik SAD tokom kampanje je obećavao da će uvesti carine od 10 do 20 odsto na sav uvoz – a za Kinu 60 odsto, navodi Politiko.
On je prošle nedelje upozorio na dodatnih 10 odsto, ako Peking ne uspije da zaustavi dotok fentanila u Sjedinjene Države.
A nekoliko dana kasnije podigao je ulog protiv Kine i njenih saveznika iz BRIKS-a tako što je najavio carinu od 100 odsto, ako odustanu od američkog dolara i uvedu neku alternativnu valutu.
Iako su ti udarci, za sada, bili direktno usmjereni na Peking, Brisel počinje da shvata da će možda morati da se uklopi u Trampov eventualni trgovinski rat protiv Kine.
Kako piše Politiko, strah je da bi, ukoliko SAD postavi nepremostivi zid za kineske proizvode, oni mogli biti usmereni u Evropu.
„Pitanje broj jedan nije NATO, čak ni Ukrajina, koliko je god da su ona ozbiljna. Pitanje broj jedan je pomjeranje kineskog izvoza iz SAD u Evropu“, rekao je Entoni Gardner, koji je bio ambasador SAD u Evropskoj uniji neposredno prije Trampovog prvog mandata.
Vjerovatno će, smatra on, doći do značajnog izmještanja u neverovatno kratkom vremenu.
„To će imati ogromne posledice – potencijalno promovisanje deindustrijalizacije, rast populističkih partija, pomeranje udesno tokom kog ljudi traže često ekstremna rešenja za svoje probleme. Ovo je vrlo realno i moglo bi se dogoditi prilično brzo“, kazao je on.
Vlade takođe brinu da će EU biti stisnuta između dva geopolitička diva, Pekinga i Vašingtona.
„Nemamo luksuz da posmatramo samo neposredan uticaj američkih carina na robu iz EU. Efekat promena trgovinskih tokova, kao rezultat američkih carina na Kinu, mogao bi da se sruši na nas ranije nego što bismo željeli“, rekao je jedan diplomata EU za Politiko, pod uslovom anonimnosti.
Zabrinutost Evrope je opravdana… Do određene tačke, navodi ovaj medij.
Zemlje EU bi zaista osjetile posledice trgovinskog rata sa Kinom, koje bi umanjile trgovinu i ekonomski rast.
Sve se dešava u trenutku kada se očekuje da će Nemačka, najveća evropska ekonomija, drugu godinu zabilježiti negativan rast.
Ipak, prema Institutu za svjetsku ekonomiju iz Kila, Evropa bi zapravo bila manje pogođena nego drugi regioni.
Bruto domaći proizvod bi opao za 0,14 odsto u prvoj godini Trampovog trgovinskog rata, a za 0,2 odsto u dužem roku, procjenjuje taj trast – daleko manje od pada koji bi pretrpjela dva glavna antagonista.
(Trgovinski) rat — čemu služi?
Trampove prijetnje će verovatno primorati EU da napravi težak izbor između smirivanja Vašingtona i održavanja svojih komplikovanih, ali unosnih ekonomskih odnosa sa Kinom – najvećim tržištem za mnoge njene izvoznike.
No, tek će se vidjeti koliko će to biti izazovno.
Politiko ističe da je Trampova administracija i dalje u nastanku, a da djeluje da u njoj neće biti ljudi koji bi možda imali najradikalnije stavove.
Primjera radi, u njoj nema mjesta za Roberta Lajtajzera, američkog trgovinskog pregovarača u prvom mandatu i ideologa Trampvove bombastične ideje protekcionizma.
I, iako je pomoćnik Lajtajzera Džejmison Grir odabran da bude sledeći Trampov trgovinski predstavnik, imenovani sekretar za trgovinu Hauard Lutnik će ga u strategiji trgovinske politike nadmašiti.
Ovaj veteran sa Volstrita gleda na carine kao na pregovarački instrument u trgovinskim pregovorima – a ne kao cilj sam po sebi.
„SAD i EU u prošlosti nisu bile 100 odsto složne o svim aspektima američkog odnosa sa Kinom, a to je dovelo do izvjesnog nedostatka povjerenja. Ali postoji ogromno preklapanje interesa kada je u pitanju politika i praksa netržišne ekonomije, i biće važno da se izgradi savez oko tih interesa“, rekao je Dan Mulani, bivši pomoćnik američkog trgovinskog predstavnika pod Trampom.
Stil i suština
Brisel je do sada pokušavao da zauzme odmeren pristup sopstvenom rastućem trgovinskom deficitu EU sa Kinom — na primjer, uvođenjem umerenih uvoznih dažbina do 35 procenata na uvoz električnih vozila proizvedenih u Kini, nakon što su tokom istrage pronađeni dokazi o čestim državnim subvencijama sopstevenim proizvođačima.
Administracija Džoa Bajdena je već uvela dažbine od 100 odsto na kineska električna vozila.
Tramp će željeti da EU bude spremna da zauzme još oštriji stav prema Kini odmah nakon njegove inauguracije 20. januara.
Međutim, sagovornici Politika podsećaju da su Brisel i Vašington već ranije imali ove izazove i nisu našli zajednički način da na njih odgovore.
„Ako postoji spremnost da se uskladi stragetija kako se nositi sa kineskim prevelikim kapacitetom, svaka strana će to raditi na svoj način. U EU ćemo se uglavnom fokusirati na trgovinsku odbranu, uključujući više zaštitnih mjera“, rekao je Ignasio Garsija Bersero, koji je bio zadužen za trgovinu sa SAD u Evropskoj komisiji tokom Trampovog prvog mandata.
