Visok nivo alternaria toksina tenuazonske kiseline u mljevenoj paprici pronađen je prilikom zvanične kontrole tržišta u Švajcarskoj, navodi se na portalu RASFF.
Nema detalja o preduzetim mjerama.
Navodi se da je maksimalno dozvoljeni nivo ovog toksina u mljevenoj paprici 10000 µg/kg (mikrograma po kilogramu), dok je u mljevenoj paprici iz Srbije otkriveno 15102 µg/kg, praktično 51 odsto više od maksimalno dozvoljene količine.
U radu koji je 2014. objavio beogradski Institut za higijenu i tehnologiju mesa pod nazivom “Mikotoksini u lancu ishrane – analiza rizika i značaj za javno zdravstvo” (autora Dragana Milićevića, Jelene Nedeljković-Trailović i Zorana Mašića), navodi se da “podaci o toksikološkim efektima ukazuju da alternaria toksini ispoljavaju citotoksični, fetotoksični i/ili teratogenani efekat”.
- Alternaria toksini su sekundarni metaboliti plijesni roda Alernaria, prvenstveno A. alternata. Pretpostavlja se da grupu alternaria toksine čine oko 30 mikotoksina. Među najznačajnije alternaria toksine spadaju alternariol, arternariol metil etar, altenuen, altertoxin (ATX I, II i III) i tenuazonska kiselina - navodi se u radu.
Prisustvo alternaria toksina najčešće je utvrđeno u voću i povrću, međutim, kako se ističe – podaci o zastupljenosti i koncentraciji alternaria toksina u žitaricama su nedovoljni.
U radu se ističe da se pojava ezofagealnog kancera kod ljudi u pojedinim regionima Kine dovodi u vezu sa prisustvom alternaria toksina u žitaricama.
Ovo su, prema zvaničnim podacima Evropske unije, dozvoljene količine alternaria toksina tenuazonske kiseline u pojedinim namirnicama u zemljama EU: