Produženo radno vrijeme odnosi se na one radnike koji obično provode 49 ili više sati sedmično na poslu, prenosi B92.
Među zemljama EU, Grčka je imala najveći udeo radnika s prekovremenim radom (11,6 odsto), a slijede Kipar (10,4 odsto) i Francuska (10,1 odsto).
S druge strane, najniže stope zabilježene su u Bugarskoj (0,4 odsto), Litvaniji i Letoniji (po 1,1 odsto).
Hrvatska je po udjelu zaposlenih s prekovremenim radom od 3,8 odsto ispod prosjeka Evropske unije.
Veća stopa produženog radnog vremena je kod samozaposlenih (29,3 odsto od ukupno samozaposlenih) u odnosu na zaposlene (3,6 odsto od ukupno zaposlenih).
Duži radni dan bio je češći kod KV radnika u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (27,5 odsto svih KV radnika u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu) i menadžera (21,9 odsto).
U svim drugim zanimanjima, definisanim međunarodnom standardnom klasifikacijom (ISCO), u prosjeku je tek 7,3 odsto radnika radilo duže od 49 sati sedmično.
