Više od 60 zemalja svijeta bori se da obezbijedi hranu iz uvoza, piše portal Politiko pozivajući se na zaključke specijalne radne grupe UN, koja je osnovana za rešavanje rastuće nesigurnosti u obezbjeđivanju hrane nakon ruske invazije na Ukrajinu. Radna grupa je pažnju usmjerila na desetine zemalja širom svijeta, uključujući Kolumbiju, Malavi, Pakistan i Mjanmar, navodi se u dokumentu u koji je briselski portal imao uvid.
U informaciji o sastanku koji su vodili zvaničnici UN 28. jula kaže se da se radna grupa „i dalje fokusira na visoke troškove uvoza koji utiču na platni bilans u preko 60 zemalja“, kao i na izazove prehrambene sigurnosti koji proizlaze iz devalvacije deviznih kurseva i nacionalnih budžeta koji se bore da priušte „osnovni uvoz“, prenosi N1.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš formirao je 32-članu Globalnu grupu za odgovor na krize, (GCRG) u martu, nakon što je Rusija u februaru izvršila invaziju na svog susjeda i glavnog proizvođača hrane Ukrajinu, kako bi sačinila predloge politike za suočavanje sa krizom u energetici, finansijama i prehrambenom sektoru.
Od tada, „mreža“ ključnih igrača za pitanje gladi u svijetu savijetuje prehrambenu komponentu GCRG, koju zajedno predvode Inger Andersen, šef Programa UN za životnu sredinu i Dejvid Nabaro, specijalni izaslanik za kovid-19 u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
Dokument u koji je Politiko imao uvid je Nabarov imejl poslat 4. avgusta u kome rezimira sastanak od 28. jula navodeći da su učesnici istakli da se „u Sijera Leoneu, među siromašnijim građanima smanjuje potrošnja namirnica kao rezultat povećanja cijena i da se o sličnim rizicima izveštava iz Kolumbije, Konga, Čada, Ekvadora, Iraka, Kenije, Malavija i Mauritanije“.
Nastavlja se da „organizacije potrošača izvještavaju da cijene rastu sve brže u Pakistanu, Mjanmaru, Peruu, Malaviju, Burundiju i Nigeriji i da sve veći broj ljudi plaća ‘preko stvarne vrijednosti’ za osnovne potrepštine, a otprilike 12 vlada blizu je nemogućnosti izmirenja duga i mnogi traže mogućnosti za otpis duga“.
Ova neformalna savjetodavna grupa za prehrambenu krizu sastala se 13 puta ove godine, ali o njoj nema informacija na veb stranici UN, piše Politiko i dodaje da je jedan od učesnika sastanka 28. jula rekao da nema fiksnog članstva u grupi i da je oko 30 do 40 ljudi pozvano da prisustvuje poslednjem sastanku. UN su razgovarale o nedavnom sporazumu kojim su pomogle u posredovanju između Ukrajine, Turske i Rusije da se ponovo otvore crnomorske luke oko Odese za izvoz hrane, rekao je izvor Politika.
Oni su takođe rekli da je Jozef Šmiduber iz Organizacije UN za hranu i poljoprivredu postavio pitanje da li Crnomorski sporazum uključuje bilo kakve odredbe koje garantuju da će siromašnije zemlje moći da priušte kupovinu novooslobođenog ukrajinskog žita – ali nije dobio odgovor.
