Њемачка влада је данас, након руске инвазије на источне украјинске покрајине, зауставила поступак издавања дозволе за рад гасовода Сјеверни ток два.
Пројект Сјеверни ток два је готов, али чека употребну дозволу након што су њемачке власти затражиле промјене у власничкој структури гасовода. Према законима ЕУ, снабдјевач не би требао бити истовремено и власник гасовода.
Након руске инвазије на дијелове Украјине унутар њемачке владе су све гласнији позиви за заустављањем пројекта гасовода Сјеверни ток два, којим би руски плин директно требао бити допреман у Њемачку, а који тренутно чека употребну дозволу.
Проблем Сјеверног тока два
Велик дио руских испорука плина у Европу каналише се цјевоводима који пролазе кроз Украјину, а неки датирају још из совјетских времена. Могућност њихове замјене директним извозом плина у Њемачку преко Сјеверног тока два Русији би омогућила да води рат против Украјине а да се не брине о транзиту кроз ту земљу.
"Ми морамо одмах зауставити овај пројект. То је одувијек био наш став и на томе се ништа није промијенило", рекао је нешто раније министар пољопривреде из странке Зелени Цем Оездемир у разговору за јавни сервис Дојчландфунк.
Оездемир је рекао да вјерује како је руском инвазијом на источне украјинске покрајине дошао тренутак да се унутар коалицијске социјалдемократско-зелено-либералне владе разговара о коначном затварању пројекта. Он је рекао да "њемачка енергетска зависност" о ауторитативним режимима попут оног у Русији "мора престати".
Њемачка јако зависи о руском плину
Један од кључних разлога због којих се Њемачка нашла у ситуацији значајне зависности о Русији јест двадесетак година стара одлука о поступном затварању нуклеарки те новија одлука о поступном смањењу ослањања на угљен ради смањења емисија ЦО2. Тим одлукама и интензивирањем рада на обновљивим изворима њемачке су власти изашле у сусрет амбициозним захтјевима њемачких Зелених који су партнери у влади, али и захтјевима климатског споразума ЦОП26.
Но, ту је важну улогу имала и потреба Њемачке да се позиционира као један од предводника у развоју обновљивих технологија. Њемачко гашење нуклеарки и одустајање од угљена подразумијева да се та земља сада мора више ослањати на руски плин од већине својих комшија, преноси Индеx.
Природни плин тренутно покрива око 25 одсто укупне њемачке потрошње енергије, а то ће се додатно повећавати како земља буде затварала нуклеарке и термоелектране на угљен. Док се суочава с једним од највиших цијена енергије у развијеном свијету, Њемачка и даље истрајава у плану да ове године затвори своје посљедње три нуклеарке. Истовремено је план да би све њемачке електране на угљен требале бити затворене до 2038.
Њемачка нема ни један ЛНГ терминал
Један од проблема Њемачке такође је претјерано ослањање на један извор плина. Наиме, како је јефтини плин деценијама поуздано стизао из Русије, ни једна њемачка влада није изградила инфраструктуру за увоз нешто скупљег укапљеног природног плина од великих извозника као што су САД или Катар. На примјер, Њемачка још увијек нема властити ЛНГ терминал какав Хрватска има на острву Крку.
Катар је крајем јануара најавио да би могао преусмјерити дио свог плина у ЕУ како би ублажио проблеме у снабдијевању ако Русија нападне Украјину, а ЕУ и САД узврате Москви санкцијама. Но тај вишак није довољан јер је већина катарског плина резервисана за испоруке договорене дугорочним уговорима. Осим тога, Катар жели гаранције ЕУ да земље чланице неће преусмјеравати евентуални вишак ЛНГ-а изван граница Уније.
Сви ови фактори учинили су да је Њемачка постала највећи купац руског плина на свијету. Више од половине њеног увоза долази из Русије, док је просјек ЕУ око 40 одсто.
Сјеверни ток два је требао удвостручити количину плина
Затварање преосталих нуклеарки и смањивање удјела угљена у производњи енергије подразумијевају да ће се проблематична зависност Њемачке у блиској будућности само додатно повећавати. Гасовод Сјеверни ток два, који је довршен прошле године и чека службено одобрење њемачких регулатора, удвостручио би капацитете за доток руског плина у Њемачку који тренутно иде преко десетак година старог Сјеверног тока један на истој траси.
Хрватска спада међу чланице ЕУ које су прилично зависне о руском плину, а тиме и о геополитичким притисцима Москве. Наиме, Хрватска из руских извора задовољава чак 68 одсто својих потреба за плином. Та зависност посљедњих се година повећавала - још 2018. удио плина из домаћих (45 одсто) и руских извора (44 одсто) био је уравнотежен.
Русија одговорна за несташицу плина у ЕУ
Зависност Њемачке, али и цијеле Европе о руском плину омогућила је Русији да искористи ситуацију за своје геополитичке циљеве у Украјини и другим земљама које су прије пада Берлинског зида биле саставнице СССР-а и Варшавског пакта. Москва је показала да јој је нарочито стало да се смањи присутност НАТО-а у близини руских граница.
Њемачке власти рачунале су да је Русија поуздан партнер у достави плина јер га Москва раније није користила за своје политичке притиске против Берлина, иако је то чинила у неким источноевропским земљама.
Но Њемачка се ту преварила. Међународна енергетска агенција (ИЕА) објавила је недавно да је управо Русија великим дијелом одговорна за несташицу плина у Европи те да је Газпром, руски државни извозник плина, смањио извоз у Европу. Кремљ је, очекивано, негирао кориштење плина као геополитичког оружја и тврди да испуњава све своје уговорне обвезе.
Зашто Сјевени ток један није споран?
Сјеверни ток два је у средишту медијске позорности, али скоро једва да се чује нешто о старијем гасоводу Сјеверни ток један који пролази кроз Балтичко море између Русије и Њемачке. Већ десет година кроз њега се поуздано испоручује плин Западној Европи.
Сјеверни ток два је од самог почетка био геополитички пројект Кремља. То се не може рећи за први гасовод кроз Балтичко море. Москва би га врло лако могла злоупотријебити у своје политичке сврхе, али је он првобитно замишљен као пут испоруке руског плина у Европу и као добављач девиза за Газпром. То он остаје и данас, десет година након његовог отварања: функционалан пословни пројект. Зато се тако мало говори о њему.
