Берзански индекси на Wall Streetu су у уторак порасли трећи дан заредом, али су знатно осцилирали, што указује на несигурност улагача, с обзиром на то да се ближи заоштравање монетарне политике америчке централне банке.

Dow Јones је ојачао 0,78 одсто на 35.405 бодова, док је S&P 500 порастао 0,69 одсто на 4.546 бодова, а Nasdaq индекс 0,75 одсто на 14.346 бодова, преноси Hrportfolio.

Након што су у јануару оштро пали, индекси на највећој свјетској берзи почетком фебруара надокнађују губитке. Тргује се несигурно, јер се у окружењу ништа значајније није промијенило. И даље се очекује агресивно заоштравање монетарне политике Феда и повећање кључних каматних стопа како би се сузбила инфлација, која се креће на највишим нивоима у скоро 40 година.

Неколико званичника Феда у зторак је поручило да централна банка мора ускоро да реагује како би контролисала инфлацију, при чему је један казао да би четири повећања камата у овој години било примјерено.

Улагачи очекују повећање камата у пет наврата, а неки чак и у седам, почевши од марта.

И док ће губитак монетарних подстицаја негативно утицати на тржиште, подршку би му могао пружити даљи опоравак привреде. Позитивно на тржиште утичу и бољи него што се очекивало квартални пословни резултати компанија.

Досад је извјештаје објавило више од 180 компанија из састава S&P 500 индекса, при чему их је око 79 одсто надмашило очекивања аналитичара. Највише су порасле цијене дионица у енергетском сектору, у просјеку 3,5 одсто, па је индекс тог сектора досегнуо рекордне нивое.

Од почетка године тај индекс је скочио више од 23 одсто јер се цијене нафте крећу око највиших нивоа у седам година.

И на европским берзама цијене дионица су у уторак порасле. Лондонски FTSE индекс ојачао је 0,96 одсто на 7.535 бодова, док је франкфуртски DAX порастао 0,96 одсто на 15.619 бодова, а париски CAC 1,43 одсто на 7.099 бодова.