Руске власти подигле су нову кривичну приjаву против опозиционог вође Алексеjа Наваљног, у оквиру владиних акциjа против њега и његовог тима уочи предстоjећих парламентарних избора у Русиjи.

Руски истражни комитет саопштио jе да jе оптужио Наваљног за формирање непрофитне организациjе коjа крши људска права, што jе кривични преступ за коjи jе предвиђена казна до три године затвора, преноси Н1.

Званичници наводе да jе опозиционарова Фондациjа за борбу против корупциjе, покренута прије 10 година и коjа jе у међувремену обjавила десетине видеа гдје објелодањуjе наводну корупциjу високих владиних званичника, подстицала Русе „на незаконите акциjе“ тиме што их jе позивала на недозвољене протесте у jануару.

Наваљни (45) jе наjжустриjи политички неприjатељ предсједника Владимира Путина. Ухапшен jе у jануару по повратку из Њемачке где jе провео пет мјесеци опорављаjући се од тровања нервним агенсом за шта криви Кремљ, а руски званичници то негираjу.

Наваљни jе у фебруару осуђен на двије и по године затвора због кршења условне казне из 2014. године за пресуду о проневејри коjу jе он одбацио као политички мотивисану.

Његово хапшење и пресуда подстакли су талас масовних протеста коjи су изгледа представљали велики изазов за Кремљ. Власти су одговориле масовним хапшењима демонстраната и кривичним истрагама наjближих сарадника Наваљног.

У jуну jе суд прогласио незаконитим Фондациjу за борбу против корупциjе и мрежу регионалних канцелариjа Наваљног, називаjући их екстремистичким организациjама.

Руске власти су такође блокирале око 50 веб саjтова коjе води његов тим присталица због наводног ширења пропаганде екстремистичких група и отворили кривичну истрагу против главних савезника Наваљног.

Савезници Наваљног повезали су те акциjе са руским парламентарним изборима. Избори 19. септембра се сматраjу као важан дио Путинових напора да учврсте његову владавину прије предсједничких избора 2024. године.