U Evropi nisu svi za uvođenje viza Rusima

U Evropi ne postoji jedinstvo u vezi sa zahtjevom za uvođenje viza državljanima Rusije, kao novi vid sankcija protiv Moskve zbog rata u Ukrajini, pokazala je diskusija šefova diplomatija na Evropskom forumu Alpbah.

Ministar spoljnih poslova Češke Jan Lipavski založio se za uvođenje viza Rusima, objasnivši da samo mali broj Rusa stvarno putuje, i da se radi o bogatima iz Moskve i Sankt Peterburga. Lipavski je istakao da je potrebna oštrija politika. Na drugoj strani šefica slovenačke diplomatije Tanja Fajon upozorava da bi vize mogle pogoditi i osobe koje se ne slažu sa politikom Vladimira Putina, i koje žele da napuste Rusiju.

- Njima ne dati vize bio bi veoma rizičan korak, koji bi mogao da se vrati kao bumerang - kazala je ona.

Narednih šest meseci biće još teže, ocijenio je ministar inostranih poslova Austrije Aleksander Šalenberg govoreći o situaciji u vezi s ratom u Ukrajini. On je kazao da to očekuje kako iz političkih, tako i ekonomskih razloga.

Albanski premijer Edi Rama rekao je da je skeptičan koliko EU i dalje može govoriti jednim glasom i da li može održati sankcije protiv Rusije. On je kazao da je odlučujuća otpornost i da je spremnost za žrtvu u bogatijim zemljama manja.

Fajon je kazala da se sve više građana u Evropi pita kome sankcije sada više štete. Ona je rekla da ne veruje u brzi kraj rata, već u zamrznuti konflikt.

Šalenberg je podsjetio da je inflacija i prije rata u Ukrajini bila visoka i da se ne smije slušati Putinova priča. On je ukazao da je ruski napad na Ukrajinu probudio Evropu.

Lipavski je apelovao na zemlje EU da ostanu pri zajedničkom stavu prema Ukrajini i Rusiji, jer samo tako ima težinu.

Šef slovačke diplomatije Ivan Korčok kazao je da je trebalo ranije reagovati, na primjer prilikom upada Rusije u Gruziju ili aneksije Krima. Ocijenio je da Evropa u svim mogućim oblastima može težiti ka samodovoljnosti, ali po pitanju bezbednosne politike je, u odnosima sa SAD, mnogo snažnija.