Сједињене Државе губе стрпљење са Србијом због њеног одбијања да своју спољну и безбједносну политику усклади са Бриселом и примијени санкције против Русије, оцјењују за Glas Amerike америчке дипломате и експерти, преноси Danas.rs.
Бивши дугогодишњи званичник Стејт департмента Данијел Фрид и директор за Европу у Међународном републиканском институту (ИРИ) Пол Мекарти поручују да Србија мора хитно да одлучи – да ли јој је будућност у Европи или са Путиновом Русијом, одговорном за ратне злочине и звјерства у Украјини.
-Позивамо Србију да се усредсреди на свој циљ чланства у Европској унији, укључујући и да усклади своју спољну и безбједносну политику са остатком Европе- поручио је почетком недјеље портпарол Стејт департмента Нед Прајс.
Још један позив Вашингтона Београду да се усклади са политиком Европске уније упућен је након што је отказана посјета руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова Србији, због одлуке њених сусједа – Црне Горе, Сјеверне Македоније и Бугарске – да примијене европске санкције и затворе ваздушни простор за руске авионе.
Кремљ је то описао као непријатељски потез, а Лавров оптужио Запад да је исценирао забрану летења и поручио да “нико неће моћи да уништи наше везе са Србијом”.
-Русија је одговорна за звјерства у Украјини, на нивоу стаљинизма. Уништава градове, масовно убија цивиле, блокира храну… Да ли Србија усклађује своју спољну политику са у суштини агресивним тиранином одговорним за велика звјерства? Да ли је то најбоље што Србија може да уради? Мислим да је Стејт департмент апсолутно у праву што је истакао да тако не би требало да се понаша земља која се претвара да жели да постане чланица Европске уније- оцијенио је Данијел Фрид, бивши дипломата и дугогодишњи званичник Стејт Департмента.
Фрид сматра да је због руског ектремизма и насиља, балансирање предсједника Србије Александра Вучића између Запада и Русије немогуће и вјерује да Сједињене Државе губе стрпљење са Београдом. Да је америчко стрпљење на измаку сагласан је и Пол Мекарти из Међународног републиканског института.
-Мислим да Вашингтон губи стрпљење. И то није само усредсређено на санкције, већ и на дијалог Србије са Косовом који је дубоко замрзнут. Када је косовски премијер (Аљбин) Курти посјетио Вашингтон, није добио састанке које је желио. Мислим да смо то намјерно урадили, не да би бирали стране, већ да би указали да је потребно да обје стране ураде више да покрену дијалог. Још није упућен позив предсједнику Вучићу да посјети Вашингтон, што је вјероватно донијело извјесно олакшање Београду. Међутим, ако погледате како је премијер Курти дочекан у Вашингтону, рекао би да је стрпљење у вези са Београдом тренутно на измаку-оцјењује Мекарти.
Истовремено, поставља се питање како би Сједињене Државе могле да реагују. Мекарти каже да америчка администрација нема много инструмената на располагању, већ да је то углавном у рукама Брисела.
"Сједињене Државе су усредсређене на много приоритета, и Балкан није главни. Вашингтон жели да игра улогу посредника, да буде од помоћи Бриселу када је ријеч о коначном циљу – а то је да земље региона постану чланице Европске уније”.
Нјемачки канцелар Олаф Шолц затражио је у петак од Србије да се прикључи европским санкцијама против Русије, јер су оне, како је рекао на конфенцији за медије послије разговора са предсједником Србије у Београду, најбоља помоћ Украјини у овом тренутку, уз испоруке наоружања.
Вучић је подсјетио да је Србија осудила руски напад на Украјину, али да у вези са санкцијама има другачије ставове.
-Сјећамо се санкција и не сматрамо да су оне ефикасн-, рекао је Вучић после сусрета са Шолцом.
Мекарти очекује да ће Вучић, за којег истиче да је у тешкој позицији, ипак предузети мање кораке да се приближи Бриселу када је ријеч о санкцијама против Русије.
-Можда, и ово је нагађање, само неке аспекте санкција, можда не цијели пакет, него неке његове дјелове. Нисам експерт у том погледу, али је одређена примјена санкција у вези са Русијом основни услов за кретање ка Западу- наглашава Мекарти.
Фрид, тренутно сарадник Атлантског савјета, истиче да би желио да се Београд придружи европским санкцијама, али упозорава да то није највећи проблем.
"Постоји опасност да Србија дозволи себи да упадне у замку помагања Русији да заобиђе санкције, што би била веома лоша идеја, зато што јој Сједињене Државе не би дозволиле да прођу некажњено због тога. Не би било заштите. Помагањем Русији да избјегне санкција, Србија би могла да буде рањива, и мора помно да размотри шта ради… За то постоје стварне посљедице”.
Фрид поручује и да би Вучић требало да “да у јавности формулише стратегију којом се препознаје шта је Русија постала под Путином”.
“И да преиспита језик који Србија користи. Послије тога ће слиједити посљедице када је ријеч о политици. Међутим, мора да изрази и да то и мисли да Србија разумије шта значи европска будућност. То није шуровање са Владимиром Путином”.
У интересу је Србије, како поручују америчке дипломате и експерти, да веже своју будућност за запад, а посебно за Европску унију.
-Предсједнику Србије ће бити све теже да сједи на двије столице – као што се то често говори у том претјерано употребљиваном изразу, али мислим да је прикладан. Биће тешко то дугорочно радити. Да ли то значи потпуни и трајни раскид са Русијом? Не. Мислим да ће вјероватно доћи вријеме када ће односи Русије и Србије бити мање оптерећени крвљу која се тренутно пролива у Украјини. У сред овог рата, мислим да Србија заиста има само један избор, а то је да се приклони Бриселу и Западу. Као што је показао инцидент са авионом Лаврова, Србија је окружена државама које остају све прозападније- напомиње за Глас Америке Пол Мекарти.
Међутим, приступање Србије унији, сматра Мекарти, отежавају дугорочни споразуми са Русијом – као што је недавни договор предсједника Вучића са руским лидером о снабдијевању гасом – у тренутку када чланице Европске уније покушавају да постепено укину зависност од руских енергената.
Данијел Фрид сматра да би Сједињене Државе и Европска унија, ако Србија то жели, требало да јој пруже сву могућу помоћ и да са Београдом озбиљно разговарају о алтернативним изворима енергије да би се, како истиче, пронашли начини да се смањи зависност од руске енергије.
"Њемци су на примјер веома споро схватили опасности од зависности од руских енергената. Тако да ако Срби желе да износе аргументе да Европа не би требало да им држи предавања, имајући у виду њену неконзистентост и грешке, ја то разумијем. Али то не може да буде коначан одговор. Питање је да ли ће Србија урадити шта може да буде солидарна са Европљанима… Међутим, ако Србија жели да користи аргументе о двоструким стандардима као изговор за наставак сврставања на руску страну, то је проблем… Овдје говоримо о Русији под Путином, која је одговорна за ратне злочине, присилне депортације, силовања. То раде њихови руски пријатељи”.
И док предсједник Србије, под притиском обје стране, покушава да одлучи у којем смјеру ће повести земљу или пак да ту одлуку одложи што је дуже могуће, Русија ће, сматрају амерички аналитичари, покушавати да додатно закомпликује ситуацију.
“Чак и ако је Србија не позове, можда ће жељети да се укључи у разговоре гдје год се они водили. Због тога можемо очекивати са се настави слично руско мијешање… Лавров и други представници руске владе сигурно нису били срећни због отказивања посјете. У ствари, били су бијесни што је остављало утисак да су изненађени овим што се догодило”, каже Пол Мекарти.
“То што Лавров није могао да путује у Београд, требало би да буде лекција српској влади да Русија у ствари није подједнако моћан пријатељ Србије, као што су Европска унија и Сједињене Државе”, наглашава Фрид, који ипак вјерује да је Русија способна да промијени и да би Србија у томе могле да јој помогне.
“Ако Руси буду схватили да су изоловани чак и од својих традиционалних пријатеља у Европи, то би могло да убрза промјену смјера Русије и ја вјерујем да је она способна за то. Не вјерујем да је осуђена да понавља најгоре историјске традиције као што је то случај сада. Има избор”.
На питање Гласа Америке да ли је тај избор могућ под Путином, Фрид одговара да “вјероватно није”.
Русија одбацује оптужбе за ратне злочине у Украјини, гдје тврди да је у току “специјална војна операција”.
