Амерички предсjедник Џо Баjден изjавио jе у понедjељак на климатскоj конференциjи у Глазгову да ће ова децениjа одредити будућност климе на Земљи.
Ово jе одлучуjућа децениjа у коjоj имамо прилику да се докажемо”, рекао jе Баjден свjетским челницима на самиту ЦОП26 у Шкотскоj.
– Глазгов мора бити почетак децениjске акциjе и иновациjа коjима ћемо сачувати нашу заjедничку будућност - нагласио jе предсjедник САД-а, земље коjа jе кроз иаториjу емитовала наjвише стакленичких плинова.
Баjден jе рекао да климатске промjене већ уништаваjу свиjет и да више ниjесу хипотетска опасност, него нешто што jе видљиво сваког дана.
Прелазак на зелене технологиjе демократе не види само као “морални”, него и као “економски императив”, што показуjе и актуална криза узрокована великим растом циjена енергената.
Баjден тврди да су обновљиви извори енергиjе стабилниjи на тржишту, а да ће прелазак на њих отворити и броjна радна мjеста.
Нагласио jе и да ће САД показати да ниjе “само поновно у игри, него ће водити своjим примjером”.
“Знам да то ниjе био случаj. Зато моjа влада ради прековремено да покаже да то нису само риjечи”, рекао jе Баjден, насљедник републиканског предсjедника Доналда Трампа коjи jе повукао САД из Паришког климатског споразума и укидао еколошке регулациjе.
Но, Баjден jе у Глазгов стигао након што код куће ниjе успио прогурати своj амбициозни климатски план. Демократа ниjе осигурао подршку за предложени закон, суочивши се с противљењем републиканаца, али и страначких колега у Конгресу.
У Заступничком дому му препреку представљаjу демократи из савезних држава са снажним енергетским секторима, а у горњем дому демократски сенатор из Западне Виргиниjе Джозеф Манчин.
Манчинова савезна држава велики jе произвођач угљена и природног плина, а он jе финанциjски повезан с индустриjом угљена, пише Финанциал Тимес.
Баjден jе стога морао одустати од наjодважниjих дjелова свог закона, попут 150 милиjарди долара вриjедне инициjативе субвенционирања енергетских фирми коjе би прелазиле на обновљиве изворе енергиjе.
Дио аналитичара сматра да ће то значаjно отежати спровођење Баjденовог обећања да ће САД до 2030. преполовити емисиjе штетних плинова у односу на 2005. годину.
Борбу против климатских промjена угрожава и потенциjална одлука Врховног суда, тиjела с конзервативном већином, о овлашћењима Агенциjе за заштиту околине (ЕПА) у регулациjи емисиjа стакленичких плинова. Суд ће о томе одлучивати у петак.
Ти унутрашњи проблеми угрожаваjу прокламовани статус САД-а као предводника зелене транзициjе, но Баjден се нада да ће његов разводњен, но ипак план коjи доноси напредак, бити изгласан ове седмоце“ако Бог да”, пише Роjтерс.
“Ми коjи смо одговорни за велик дио дефорестациjе и свих проблема коjе смо досад имали, одговорниjи смо и дугуjемо то другим нациjама. Нисмо то били. Морамо помоћи, много више него досад”, закључио jе Баjден у Глазгову, у коjи ниjесу стигли предсjедници Кине, Русиjе и Бразила, других великих свjетских загађивача.
