Џо Бајден / - фото: ЕПА
09/06/2021 u 22:02 h
ДАН порталДАН портал
StoryEditor

Бајденов план за дисциплиновање непослушних политичара на Западном Балкану

Под санкцијама се може наћи било ко за кога Секретаријат за финансије утврди да је "одговоран или да је саучесник, директно или индиректно ангажован у акцијама или политици које пријете миру, безбједности, стабилности или територијалном интегритету било ког подручја или државе на Западном Балкану и подрива демократске процесе"

Амерички предсједник Џозеф Бајден потписао је уредбу којом се проширује опсег казнених мјера за Западни Балкан и критеријуми за увођење америчких санкција. Споразум постоји од 2001, продужавали су га и претходни предсједници, а сада је новина да се помиње Албанија као дио Западног Балкана.

Пред пут у Европу из Бијеле куће је саопштено да је предсједник Бајден ставио потпис на Уредбу са проширеним казнама за непослушне на Западном Балкану, преноси РТС.

Под санкцијама се може наћи било ко за кога Секретаријат за финансије утврди да је "одговоран или да је саучесник, директно или индиректно ангажован у акцијама или политици које пријете миру, безбједности, стабилности или територијалном интегритету било ког подручја или државе на Западном Балкану и подрива демократске процесе".

Брисел се ограђује, кажу, ЕУ има своју политику према Западном Балкану.

"Наш ангажман у региону је веома снажан. Разговор о потенцијалним санкцијама није на дневном реду. Сваку одлуку о томе морају једногласно донијети све земље чланице. У овом тренутку о томе се не разговара када је ријеч о партнерима на Западном Балкану", наводи Петер Стано, портпарол Европске уније.

Казне су запријећене и одговорнима за кршење људских права, корупцију и угрожавање примјене било ког споразума о регионалној безбједности – укључујући Преспански споразум из 2018. и Међународни механизам, који је насљедник Хашког трибунала. Аналитичари то тумаче као начин да се дисциплинују политичари, а да се народу чини да обични људи нису угрожени.

"То је у ствари порука појединачним државницима – ми можемо увијек, свакога да ставимо на црну листу, као што се десило Саљију Бериши. Зато је Албанија сада експлицитно поменута. Ово је у ствари начин да вам Американци кажу – ако не будете били кооперативни, ако не будете имали разумијевање за наше аргументе и за наше планове, у свако доба можемо да вас и вашу породицу ставимо на списак људи којима је забрањена виза, којима можемо да замрзнемо рачуне у америчким банкама", сматра Љиљана Смајловић, колумниста Недељника.

Особама кажњеним по Бајденовој уредби биће блокирана сва имовина у Сједињеним Државама, док ће америчким држављанима бити забрањено да послују с њима. Биће им забрањено и да уђу у Америку или добију визу.

"Ја мислим да је уредба написана раније и да се чекало да буде Савјет безбедности, да се чекало да буде одлука о Ратку Младићу, да се чекало да почну преговори односно да се чекало када је мало већа пажња међународне заједнице. То је да би се тај ефекат максимизирао и да би се послала та Бајденова порука – Америка се вратила", додаје Смајловићева.

Поводом Бајденове уредбе огласио се и амерички државни секретар Ентони Блинкен. Наводи да су Сједињене Државе решене да осигурају стабилност и безбједност Западног Балкана, што би, како истиче, омогућило државама у региону да испуне свој потенцијал као слободне и просперитетне демократије.

Последњи од бивших лидера са Балкана који је завршио на америчкој "црној листи" је некадашњи албански предјседник и премијер Саљи Бериша, којем је, као и члановима његове породице, забрањен улазак у Сједињене Државе.

"Корупција бившег предсједника Албаније Саљија Берише подрила је демократију у Албанији", написао је тада на Твитеру амерички државни секретар Ентони Блинкен.

Стејт департмент је објаснио да је Бериша био умијешан у злоупотребе јавних фондова и да је користио моћ како би стекао корист за себе, чланове породице и политичке сараднике.

Отприје су на "црној листи" лидери Албанске националне армија, која је 2003. године уписана на листу терористичких организација УН, Гафур Адили и Идајет Бећири.

Млађи брат Рамуша Харадинаја је на ту листу доспио после сукоба у Македонији, када су га западне обавјештајне службе означиле као једног од главних организатора пребацивања бивших бораца ОВК на македонско ратиште.

На листи су и некадашњи регионални команданти ОВК Сами Љуштаку и Рустем Мустафа, Реџеп Сељими, као и блиски сарадник Хашима Тачија, Азем Суља, познат и под надимком "Велики ујак".

Из Босне и Херцеговине, на листи су некадашњи главни обавештајац Алије ИзетбеговићаБакир Алиспахић, а такође и Хасан Ченгић, Енвер Хаџихасановић и Сеад Шахинспахић.

Од 2017. године, на "црној листи" се налази и Милорад Додик. Ту су и комплетна породица Радована Караџића, Биљана Плавшић, Ратко Младић, Момир Талић, Стојан Жупљанин, Љубиша Беара, Радислав Брђанин, Милан и Средоје Лукић, Момчило Мандић, Милан Мркшић.

Некадашњи председник СР Југославије Слободан Милошевић налази се на црној листи САД, иако је умро у притворској јединици Хашког суда још 2006. године. На листи су и имена Момира Талића, Мила Мркшића и Горана Хаџића, који су такође, у међувремену, преминули.

На листи су и Хрвати: Марио Черкез, Љубо Чесић Ројс, Тихомир Блашкић, Валентин Чорић, Анте Јелавић, Драго Јелавић, Винко Мариновић и Младен Налетелић.

Izdvojeno

27. jul 2021 16:39