Prošle godine Forbs je procjenio lično bogatstvo preminule kraljice Elizabete II na 500 miliona dolara, koje čine dragulji, umjetničke kolekcije, investicije i dvije rezidencije, zamak Balmoral u Škotskoj i kuća Sandringem u Norfolku, oba imanja koje je nasledila od svog oca, kralja Džordža VI, prenosi Telegraf Biznis.

Nakon što je u prošli četvrtak saopšteno da je britanski monarh preminuo u 96. godini, ponovo se pokrenulo pitanje vrijednosti njenog bogatstva.

Ipak, kako se kraljevski testamenti nikada ne objavljuju, odgovor na ovo pitanje, ostaće pod velom porodične tajne.

-Kraljevske oporuke su skrivene, tako da mi zapravo nemamo pojma šta je u njima i koliko to vrijedi, a to nikada nije objavljeno- rekla je Laura Klensi za CNN, autorka knjige o kraljevskim finansijama.

Ali, ono što se zna je da će najmanje 18 milijardi funti (21 milijardu dolara) u zemlji, imovini i investicijama, naslediti Čarls III, koji je u subotu krunisan za kralja.

Mnogo bogatiji sada je i princ Vilijam, koji je prvi u redu za britanski tron.

Naime, budući kralj, dobija privatno imanje Vojvodstva Kornvol od svog oca. Vojvodstvo posjeduje veliki portfelj zemlje i imovine koji pokriva skoro 140.000 hektara, većinom u jugozapadnoj Engleskoj.

Imanje koje je stvorio kralj Edvard III 1337. godine vrijedi oko milijardu funti (1,2 milijarde dolara), prema njegovim računima za prošlu finansijsku godinu.

Prihod od imanja se "koristi za finansiranje javnih, privatnih i dobrotvornih aktivnosti" vojvode od Kornvola, piše na njegovom sajtu. Tu titulu sada nosi princ Vilijam.

Suvereni grant vredan 100 miliona dolara

Daleko najveći dio porodičnog bogatstva, krunsko imanje od 16,5 milijardi funti (19 milijardi dolara), sada pripada kralju Čarlsu kao vladajućem monarhu.

Ali prema dogovoru iz 1760. godine, monarh predaje svu dobit od imanja vladi u zamenu za dio, koji se zove Suvereni grant.

Imanje obuhvata ogromne djelove imovine u centru Londona i morsko dno oko Engleske, Velsa i Sjeverne Irske. Ima status korporacije i njime upravljaju izvršni direktor i komesari — ili neizvršni direktori — koje imenuje monarh na preporuku premijera.

U prošloj finansijskoj godini ostvario je neto profit od skoro 313 miliona funti (361 milion dolara). Od toga je Britanski trezor platio kraljici suvereni grant od 86 miliona funti (100 miliona dolara). To je ekvivalentno 1,29 funti (1,50 dolara) po osobi u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Većina ovog novca se troši na održavanje imovine kraljevske porodice i plaćanje njihovog osoblja.

Državni grant je obično ekvivalentan 15 odsto profita imanja. Ali, 2017. godine, plaćanje je povećano na 25 odsto u narednoj deceniji da bi se pomoglo u plaćanju renoviranja Bakingemske palate.

Kralj Čarls takođe je naslijedio Vojvodstvo Lankaster, privatno imanje koje datira iz 1265. godine, koje je, prema najnovijim izvještajima, procenjeno na oko 653 miliona funti (764 miliona dolara). Prihodi od njegovih investicija pokrivaju zvanične troškove koji nisu pokriveni državnim grantom i pomažu u podršci drugim članovima kraljevske porodice.

Uprkos ogromnim sumama, monarh i njegov naslednik su ograničeni u tome koliko mogu imati lične koristi od svog bogatstva.

Kralj može potrošiti suvereni grant samo na kraljevske dužnosti. A ni on ni njegov naslednik ne smiju da imaju koristi od prodaje imovine u svojim vojvodstvima. Svaki profit od otuđenja se reinvestira nazad u imanje, prema objašnjenju koje je objavio Institut za državu (IfG).

Britanski trezor takođe mora da odobri sve velike transakcije sa imovinom, saopštio je IfG.

Ipak, za razliku od suverenog granta koji generiše Crown Estate, oba vojvodstva su privatni izvori bogatstva, što znači da njihovi vlasnici nisu obavezni da daju nikakve detalje osim prijavljivanja svojih prihoda, saopštio je IFG.

Prošle godine, kralj Čarls, tada vojvoda od Kornvola, isplatio je sebi 21 milion funti (25 miliona dolara) sa imanja Vojvodstva Kornvola.

Ni princ Vilijam ni kralj Čarls nisu u obavezi da plaćaju bilo koji oblik poreza na svoja imanja, iako su oba vojvodstva dobrovoljno plaćala porez na prihod od 1993. godine, navodi IfG.

Taj potez usledio je godinu dana nakon što se kraljevska porodica suočila sa oštrim kritikama zbog planiranja da upotrebi javni novac za popravku zamka Vindzor, koji je pretrpio štetu u požaru.

-Naravno, dobrovoljni porez na dohodak [nije] fiksna stopa, i oni ne moraju da prijavljuju na koji prihod ostvaruju svoj porez. Tako da je to zapravo kao da izvučete cifru iz ničeg- zaključila je Klensi.