Borelj je, u izlaganju na Džordžtaun univerzitetu u Njujorku, koje je objavljeno u Briselu, naglasio da se „svi, naravno, nadaju da se to ipak neće dogoditi, ali su se Evropljani digli na uzbunu“ zato što su u igri njihovi životni interesi, predočivši jasno da misli na rat s Rusijom.
Boreljova poruka se poklopila s dogovorom vođa Francuske, Njemačke i Poljske da nastave da snažno pomažu Ukrajini u ratu s Rusijom s ciljem da nikada ne dozvole Rusiji da pobijedi i da podrže Ukrajince do kraja.
Jer, „to je snaga za nas, naše narode, našu bezbjednost i našu Evropu“, kako je to rekao francuski predsjednik Emanuel Makron.
Mediji, analitičari, a dijelom i politički prvaci u EU istovremeno priznaju da u Evropi nema potpunog jedinstva naročito oko toga da li Kijevu, pored bitne municije, dati i oružje dalekog dometa koje bi rat moglo preokrenuti u poguban direktan sukob Zapada s Rusijom.
Letonija je uvela sistem „totalne odbrane“, a njen predsjednik Edgar Linkevičs kaže da „treba uništiti Rusiju“.
Dogovor vođa Francuske, Njemačke i Poljske ocijenjen je, međutim, kao obezbjeđenje ukrajinskoj vojsci „municije za artiljeriju dugog dometa da se ne dozvoli pobjeda Rusije“.
Ova obnovljena „Vajmarska trojka“ vođa tri zemlje, Šolca, Makrona i poljskog premijera Donalda Tuska, ipak ne ide tako daleko da predvidi upućivanje NATO trupa u sukob Ukrajina-Rusija, što je pomenuo Makron, a za šta je slovački premijer Robert Fico izjavio da na mu na tu pomisao „kreće jeza niz kičmu“.
Šef italijanske diplomatije Antonio Tajani je to odlučno odbacio, rekavši da „mi nismo u ratu s Rusijom... nikad se o tome nije govorilo u NATO i ne razumije se zašto treba govoriti o scenariju s krajnje opasnim posljedicama, uključujući treći svjetski rat“.
Za Makrona francuski mediji i komentatori navode da se iznenađujuće od „goluba“ i zagovornika pregovora o miru s Rusijom, preobratio u „ratnog jastreba“ jer je ponovo natuknuo mogućnost upućivanja vojnika NATO u Ukrajinu.
Opšta je, ipak, ocjena da su stavovi dvije, za funkcionalnu EU bitne zemlje, Francuske i Njemačke, i dalje različiti ili suprotstavljeni ne samo oko toga kakvu ulogu Evropa treba da ima u ukrajinsko-ruskom sukobu, već i oko unutrašnjih pitanja EU.
Njemački kancelar Olaf Šolc, uprkos pritisku, ne odustaje od stava da Berlin neće isporučiti Kijevu opasno ubojite njemačke krstareće rakete Taurus koje mogu doseći dubinu ruske teritorije, uključujući Krim i tamošnji bitni most.
Ugledni njemački analitičar Volfgang Munšau objašnjava da će kancelar Šolc nastaviti da podržava Ukrajinu dostavom municije i oružja protivvazdušne odbrane, kao i novcem.
„Ali Šolc se“, ukazuje on, „bitno razlikuje od svojih zapadnih saveznika u suštinskom stavu, a to je da bi on bio mnogo srećniji da dođe do rješenja kojim bi se rat okončao na sadašnjim linijama sukoba“, što je za Kijev, baltske zemlje, Poljsku i SAD apsolutno neprihvatljivo.
Borelj, koji u svojim izlaganjima svakako računa s mišljenjem većine članica EU, je na Džordžtaun univerzitetu objasnio da je rat u Ukrajini ušao u novu fazu.
„Rusiji je potrebno“, kazao je visoki zvaničnik EU, „da ne izgubi da bi pobijedila, dok je Ukrajini nužno da pobijedi da ne bi izgubila“.
Po mišljenju Borelja, „Putinu su ruski životi jeftini, dok Ukrajina nema niti sredstava, niti želi da žrtvuje veliki broj svojih stanovnika“.
On napominje da ratni sukob postepeno ide u korist Rusije koja je ojačala odbrambene položaje, koristi nadmoć u municiji, ljudstvu, dronovima i elektronskom ratu i smatra da dobija u ratu iscrpljivanja, pa nema zato ni izgleda da se krene u mirovne pregovore, osim da se Ukrajina preda.
Borelj ukazuje i na to da iako su saglasni da je Rusija ogromna prijetnja Evropi, njihovi pogledi na to kako da se suprotstave toj prijetnji su daleko manje jedinstveni.
Njegovo izlaganje u Njujorku je sadržalo i upozorenje da bi evropske saveznike jako pogodilo i uzdrmalo ako bi u novembru na američkim predsjedničkim izborima pobijedio Donald Tramp koji poručuje da će bitno umanjiti američku odbrambenu podršku Evropi i da želi da zaustavi rat u Ukrajini, makar to značilo pobjedu Rusije.
Šolc strahuje da u takvoj situaciji Evropa ne može sama da se suprotstavi Rusiji, da otud ne treba, raketama Taurus, pored ostalog, već otvarati vrata udarima na dubinu ruske teritorije.
Makron izgleda smatra da baš zato tu treba ostaviti bar „strategijsku dvosmislenost „kad je riječ o upućivanju NATO trupa u Ukrajinu.
