На свјетским тржиштима су цијене нафте прошле седмице знатно пале, након вишеседмичног раста, јер се трговци плаше да ће повећање камата централних банака изазвати успоравање раста свјетске економије, а тиме и потражње за нафтом.
Цијена барела на лондонском тржишту пала је прошле седмице 7,3 одсто, на 113,12 долара, најнижи ниво од 20. маја, док је на америчком тржишту барел појефтинио 9,2 одсто, на 109,56 долара, најнижи ниво од 12. маја, преноси SEEbiz.
Први пад цијене нафте на лондонском тржишту у посљедњих пет седмица посљедица је страховања трговаца да ће потражња за 'црним златом' ослабити због успоравања раста глобалне економије јер централне банке због високе инфлације подижу каматне стопе.
Прошле седмице је америчка централна банка, Федералне резерве повећала кључне камате чак 0,75 постотних бодова, што је највеће једнократно повећање цијене новца још од 1994. године.
Стога се сада крећу у распону од 1,5 до 1,75 одсто, што је њихов највиши ниво од марта 2020. и избијања коронакризе.
А слиједиће и даља повећања камата, с обзиром на то да се инфлација у Сједињеним Америчким Државама креће на највишим нивоима у 40 година, изнад 8,5 одсто, па би, према процјенама Федових челника, крајем године камате могле досегнути и 3,4 одсто, највиши ниво од 2008. године.
Челници Феда сматрају да ће привреда, упркос оштром повећању камата, избјећи рецесију, но знатно су смањили процјене раста привреде у овој години – с претходних 2,8 на 1,7 одсто.
Међутим, нијесу сви увјерени да ће Фед успјети 'мекано приземљити' привреду.
Аналитичари Wells Fargo банке сматрају да сада постоји 50 одсто изгледа да ће ускоро доћи до рецесије. И многе друге банке, укључујући Deutsche Bank и Morgan Stanley, упозоравају да расту ризици од рецесије.
Осим Феда, прошле седмице су камате, међу осталим, повећале и британска те швајцарска централна банка.
И Европска централна банка (ЕЦБ) најавила је да ће због инфлације подићи каматне стопе у јулу четвртину постотног бода, а вјероватно ће их поново подићи и у септембру.
А заоштравање монетарне политике у свијету забринуло је трговце који страхују од рецесије и смањене потражње за горивом.
Притисак на цијене нафте посљедица је и јачања долара, због чега нафта постаје скупља за купце у другим валутама. Доларов индекс, који показује кретање вриједности америчке према осталих шест најважнијих свјетских валута, порастао је прошле седмице 0,45 одсто, па се примакнуо највишем нивоу у 20 година.
Европско тржиште нафте, које је под притиском због санкција Русији, могло би се стабилизовати и захваљујући увозу нафте из Венецуеле.
Терет од 650 хиљада барела сирове нафте из Венецуеле, намијењен италијанском Енију, спреман је за испловљавање, а ријеч је о првом извозу нафте из те земље у Европу у задње двије године.
Венецуела, чија је нафтна индустрија под америчким санкцијама, појавила се као могућа замјена за дио количина руске сирове нафте које су под санкцијама, уведеним након инвазије Русије на Украјину.
