Предсједник Србије Александар Вучић објавио је у недјељу да је његова земља договорила нови трогодишњи уговор о снабдијевањ плином с руским државним добављачем енергије Газпромом, преноси Index.hr.
Вијест је стигла у незгодно вријеме. Вучић је тиме задао нову главобољу западном антипутиновском савезу, а посебно Европској унији, пише ЦНН.
С друге стране континента челници држава ЕУ заглибили су у напорним преговорима око шестог пакета санкција Москви. Коначни договор, објављен касно навече у понедјељак, укључује дјелимичну забрану увоза руске нафте у ЕУ.
Међутим, како би сви пристали на санкције, Брисел је био присиљен направити изузеће за нафту која се у Мађарску, Словачку и Чешку увози нафтоводом. То су неке чланице ЕУ доживјеле као велики уступак.
Србија кључна земља ЕУ за ширење
Иако Србија није чланица ЕУ, дио је плана проширења ЕУ који укључује и неке њезине сусједе. ЕУ се намјерава проширити на исток и види Западни Балкан као кључ европске сигурности, што је још више наглашено у свјетлу руске инвазије на Украјину.
Од ових балканских држава, Србија се посебно сматра кључном из бројних разлога. Њена величина, становништво и географски положај чине је главним актером геополитике у регији. Ако желите разговарати о будућности Босне и Херцеговине или Косова, требаће вам српска влада за столом.
Међутим, Србија се такође јако ослања на Русију када је у питању плин. Она такође војно сарађује с Москвом. Укратко, Србија има огромне користи од свог односа с Русијом, а чак и ако у ближој будућности постане чланица ЕУ, неће хтјети спалити своје мостове с Кремљом.
Важност Србије
То ствара двије истовремене стварности за ЕУ које, када се смјесте једна поред друге, прилично је тешко помирити.
Србија је толико велика и важна да је кључна за пројект проширења ЕУ, којим се настоји ојачати и проширити европске вриједности, стабилност и сигурност. Такође је толико велика и важна да може у исто вријеме склапати послове с Русијом, Кином и ЕУ - како год сматра прикладним - и даље бити зјеница ока Брисела. То би се ипак могло промијенити.
Иако је Србија подржала неколико резолуција УН-а којима се осуђује руска инвазија, није санкционирала Москву нити се ускладила с Бриселом по питању санкција против Москве. А то је нешто што се од држава кандидата за чланство очекује да учине. Нови руски плински споразум, страхују неки представници ЕУ и аналитичари, могао би бити корак предалеко за неке земље чланице ЕУ.
-Ако буде закључен, споразум би уништио наде оних који су видјели прилику за смањење руског утицаја у регији- рекао је Филип Ејдус, изванредни професор међународне безбједности на Свеучилишту у Београду.
Ејдус вјерује да Вучић можда жели и овце и новце. Он предвиђа да ће српски предсједник сигурно јамчити да Србија остаје на путу према ЕУ, а можда и даље очекује бољу понуду од њемачког канцелара Олафа Сцхолза.
Међутим, Ејдус је упозорио да би се коцкање овај пут могло изјаловити, будући да ЕУ у овом тренутку има друге приоритете, те сматра да би повјерење између двију страна могло бити трајно нарушено.
Плински споразум је посебно горка пилула за ЕУ
Хоће ли то значити да преговори о приступању запињу или ће ЕУ имати другачији приступ, остаје за видјети. Међутим, не може се порећи да је плински споразум био посебно горка пилула коју су дпредставници и дипломати у Бриселу морали прогутати.
-Забринути смо. Сарадња земаља изван ЕУ важнија је него икад за земље унутар ЕУ које покушавају држати линију- рекао је један високи представник ЕУ за ЦНН, мислећи на Мађарску, чланицу ЕУ која се највише противи тврдом ставу према Русији.
Стевен Блоцкманс, директор истраживања у Центру за европске политичке студије, рекао је за ЦНН како од почетка рата у Украјини ЕУ врши притисак на треће земље, укључујући Кину, да заузму сличан приступ санкцијама. Ако чак и државе које се тренутно покушавају придружити ЕУ заобилазе санкције, то даје вјеродостојност чланицама ЕУ да издрже притисак Брисела за снажан заједнички наступ према Русији.
Потешкоће које Србија узрокује Бриселу не завршавају санкцијама.
-Цијела ова ситуација за нас је велики проблем јер је повезана с разговором о томе треба ли се Украјина придружити ЕУ или не-рекао је један високи европски дипломат.
Украјина је службено поднијела захтјев за чланство у ЕУ почетком марта, али процес може потрајати годинама, чак и када чланице ЕУ у потпуности подупиру улазак нове земље.
Проблем приступа Украјине ЕУ
Више представника и дипломата објаснило је ЦНН-у зашто је ова расправа тако незгодна за ЕУ и њезин интерни разговор о будућности Уније. Неке чланице желе убрзати процес око Украјине и мисле да неусклађеност Србије с приступом ЕУ према Русији даје разлог да земље које се желе ускладити што је прије могуће добију повлаштени третман.
Други не желе да се Украјина или западнобалканске нације уопште придруже ЕУ, бојећи се да ће промијенити равнотежу, дајући источноевропским државама више моћи у блоку којим су повијесно доминирале западноеуропске земље попут Њемачке и Француске.
Коначно, неке чланице дијеле одређени ступањ еуроскептицизма и нису одушевљене приновама, односно залажу се, попут Француске, да ЕУ постане боље политички интегрирана.
Све то може изгледати безначајно док се на европском континенту води рат. Међутим, Путинова инвазија на Украјину створила је прилику за поновно исцртавање европске сигурносне карте.
У одређеној мјери, земље које су традиционално повезане с САД-ом зграбиле су прилику објема рукама ојачати западну сигурност. Чини се да су Финска и Шведска спремне ући у НАТО, док су се друге земље, понајприје Њемачка, обвезале на велика повећања издатака за обрану.
Хаос ствара прилику људима попут Вучића
Велика Британија, која више није дио ЕУ, добро је сарађивала са својим европским савезницима и показала да упркос Бреxиту и даље може играти водећу улогу у уједињеној еуропској фронти. С друге стране, хаос и неизвјесност стварају прилике и људима на позицијама попут Вучићеве. Користан је Бриселу и Москви и очито осјећа да може наставити играти за обје стране.
ЕУ се суочила с многим потешкоћама откако је почела украјинска криза, а задржати свих 27 њезиних чланица на истој страни није био лак задатак. Но, чињеница да се плински споразум Србије догодио у истој седмици када су се челници ЕУ-а састали како би се договорили око забране руске енергије наглашава у којој мјери су неке ствари једноставно изван централизираних руку Бриселу.
Како вријеме одмиче, то би могло постати врло незгодно питање за будућност европског пројекта, истиче ЦНН.
