Заједнички стратешки маневри „Запад 2021“ (Запад-2021) у Русији и Бјелорусији почињу данас и одржаће се на четири бјелоруска и девет руских полигона. У маневрима учествују војске из десет земаља, између осталог и из Србије, а учествоваће до 200.000 војника, пише Дојче веле ( DW).
Каско преносе вјежбе се разликују од претходних
У Бјелорусији и Русији се сваке двије године одржавају вјежбе „Колективних снага за брзо реаговање“ (ЦРРФ) земаља које припадају војном савезу „Организација Уговора о колективној безбједности“ (ОДКБ). Стратешки војни маневри посљедњи пут су изведени 2017. под именом „Запад“.
Према информацијама из Минска, у првом дијелу маневра, на бјелоруској територији, биц́е само 12.800 војника, укључујуц́и 2.500 из Русије и око 50 из Казахстана.
Овога пута, у другом дијелу маневара на руском тлу, придружиц́е се и војска из Јерменије, Казахстана, Таџикистана, Индије, Киргизије, Монголије, Србије и Шри Ланке докКина, Вијетнам, Мјанмар, Пакистан и Узбекистан шаљу посматраче.
„Велики руски војни шоу“
Оно што је овога пута посебно јесте невиђен опсег маневара, каже Сергеј Богдан са историјског института Фридрих Мајнеке при Слободном универзитету у Берлину.
-Маневри на које је Минск некада утицао, сада се претварају у бину за велики руски војни шоу- оцјењује Богдан за ДW.
Он је истовремено увјерен да је учешцће казахстанске војске постигнуц́е за Минск и сматра да је Бјелорусија, због озбиљне политичке изолације, жељела још вецће учешцће Казахстана и других земаља.
Денис Мељанцов из експертске платформе „Минск-дијалог“ објаснио је у интервјуу за DW да први дио маневара који се одвија у Бјелорусији, традиционално има за циљ одбрану руско-бјелоруске уније.
Овога пута је, међутим, предвиђено мање људства и опреме него прије четири године. А у другом дијелу, на руским полигонима, Москва жели да покаже да „има довољно савезника и да може да направи коалицију против Запада“, рекао је Мељанцов.
Војни стручњак Василиј Кашин са Московске високе економске школе убијеђен је да су садашње вјежбе намијењене и испитивању оперативне спремности читавог командног система руских оружаних снага у случају великих сукоба: „Да су односи између Русије и Запада конструктивнији, маневри би изгледали другачије – са много посматрача“, указао је Кашин за ДW.
Вјежбе одражавају стање у региону
Маневри „Запад 2021“ засновани су на кризном и конфликтном сценарију повезаном са „повћањем активности илегалних оружаних група, сепаратистичких и међународних терористичких организација уз спољну подршку“.
Према ријечима Сергеј Богдана, тај сценарио се практиковао и у претходним заједничким маневрима.
Василиј Кашин такође сматра да се вјежбе одржавају ради спремности против терористичких напада. Међутим, према мишљењу тог стручњака, позивање на „спољну подршку“ указује на озбиљне међународне разлике.
-Русија и Запад међусобно се оптужују за субверзивне активности. Зато то оправдање само одражава лоше стање односа између Москве и држава НАТО-оцјењује Кашин.
Реакција сусједа и посљедице по регион
Током маневара „Запад 2017“, европски посматрачи су страховали да би дио руских трупа могао и да остане у Бјелорусији. Према Денису Мељанцову, разлог за то био је напет однос између Русије и Украјине.
И ове године чују се слични гласови, укључујуц́и оптужбе да Москва и Минск против ЕУ воде хибридни рат – комбинацију класичних војних операција, сајбер напада или пропаганде.
Према ријечима стручњака, то има везе са изолацијом Бјелорусије и санкцијама које је Запад увео, након што је Александар Лукашенко прошле године сузбио масовне протесте. Други разлог је избјегличка криза коју је Бјелорусија изазвала на граници са Литванијом и Пољском.
Василиј Кашин наглашава да су времена прије и послије протеста против званичних резултата предсједничких избора у августу 2020. двије различите епохе у бјелоруској спољној политици.
-Минск зна да су мале шансе да се у догљедно вријеме врати ономе што је некада било такозвана мулти-векторска политика. Лукашенко је дуго успијевао да сједи на двиое столице, али је морао да донесе одлуку, и то је учинио- сматра Кашин.
Према његовим ријечима, Лукашенко сада жели да демонстрира потпуно нови ниво војне интеракције са Русијом.
Прије четири године, Минск је још демонстративно противријечио Москви и тражио да се маневри одржавају на полигонима удаљеним од државних граница, захтијевајуц́и притом и вец́у транспарентност са што је могуц́е више посматрача, подсјец́а Мељанцов. Истовремено, према Богдану, Запад је претходних година оптуживао Бјелорусију да погоршава ситуацију и да такорећи помаже у припреми руске инвазије на Украјину.
Маневри НАТО у Украјини
Везано за реакцију сусједа у региону на маневре „Запад 2021“, Сергеј Богдан каже да ц́е се крајем септембра на свим полигонима за обуку украјинске војске, али и на Црном и Азовском мору, одржати маневри „Заједнички напори 2021“ (Јоинт Еффортс) – уз учешц́е војске из десетак чланица НАТО и земаља-партнера.
-Обје стране проширују своје маневре, појачавају своју офанзивну компоненту, па чак и изазивају једна другу“, рекао је Богдан. Он очекује да ц́е се регион „све више милитаризовати, што ц́е имати посљедице по сигурност и стабилност цијелог континента и свијета.“
„Личи на хладноратовску рутину“
Упркос свим проблемима, каже Кашин, ситуацију не треба превише драматизовати: „Прије састанка Бајдена и Путина у Женеви у јуну, постојао је период изузетно опасних тензија око Украјине. Било је концентрација трупа, великих вјежби и непријатног тона. Самит није промијенио ништа фундаментално, али је донио одређено попуштање.“
Према Кашиновим ријечима, тренутним маневрима, који се одвијају готово истовремено, супротне стране показују да су спремне да бране своје интересе. У исто вријеме, нико не жели да оде предалеко.
-Ово вец́ личи на хладноратовску рутину-закључио је Кашин.
