Kада су прије два мјесеца талибани запосјели Kабул, главни град Авганистана, многи становници ове државе похрлили су на аеродром како би брже боље напустили земљу и спасили живу главу.
Талибани су тада покушали умирујућом реториком да их задрже у домовини. Говорили су да ова владавина неће личити на ону из периода од 1996. до 2001. године, те да ће становништво наставити да живи као што је живјело до тада.
Међутим, убрзо је постало јасно да су ријечи биле ништа друго до обмана, јер се од тада па до данас ниједно од обећања није спровело у дјело.
У двадесет година слободе, Авганистанци су снажно искорачили ка модерном свијету. Сав труд испоставиће се, био је узалудан, јер су их талибани “једним ударцем” вратили двије деценије уназад.
Талибани су обећавали на почетку да то неће бити тако. Противничке војнике нису убијали, обећали су амнестију за све, увјеравали све да ће све дјевојчице наставити са школовањем, али реалност сада изгледа сасвим другачије.
Жене у лошем положају
Иако поново смију да одлазе у школу и на посао, положај жена у Авганистану се није знатно побољшао.
Привремену талибанску владу чинили су људи блиски тероризму. Затим, у влади која формирана 7. септембра је није било мјеста за жене, а уклоњене су и са свих јавних функција. Министарство за права жене преиначено је у Министарство за заштиту врлина.
Жене на то нису жељеле да пристану, изашле су на улице и дигле глас. Врло брзо су протести угушени и забрањени. Женама је након протеста забрањено и бављење спортом.
Од њихових нада да ће моћи да наставе нормалан живот, није остало ништа сем повремених “охрабрујућих” изјава, попут оне коју је дао портпарол талибана Забихулах Муџахид.
- Још нисмо одлучили о женским пословима или правима, али о томе разговарамо - рекао је он.
Талибани су умјесто обећане сигурности за све донијели страх и несигурност, јер талибани не презају ни од смртне пресуде.
Бившу полицајку Бану Негар тукли су до смрти пред њеном дјецом, која је у том тренутку била трудна. Иако талибани негирају да се то догодило, три анонимна свједока потврдила су наведену информацију Би Би Си-ју.
Убиства
Баш као и за вријеме прве владавине, почела су јавна вјешања. Након што су четири отмичара убијена у Херату, њихова тела су објешена о дизалице као примјер другима. Тијела других отмичара бачена су на трг у Мазар и Шарифу.
Талибани су рекли како су убијени били лопови, те да су ове “казне” оправдане, јер су спровођене у циљу очувања друштвеног мира.
Али, оно што ситуацију у Авганистану чини додатно узнемирујућум јесте то што не убијају само талибани, већ и њихови противници.
Терористичка организација ИСИС-K, извела је бомбашке нападе на аеродрому у Kабулу. Њихов циљ био је да покажу како талибани не могу да обезбиједе сигурност и да су „благи“ према мањинама, мислећи на шиите. Kако би исправили ту “неправду” извели су још један напад у шитској џамији у Kундужу.
Отмице и малтретирање новинара
Што се физичког ограничења слободе тиче најугроженији су новинари, затим они који су сарађивали са прошлом владом или међународним организацијама.
Тако смо неколико пута имали прилику да гледамо како талибани упадају у ТВ емисије које се емитују уживо и тако практично преотимају програм.
Медије су овога пута одлучили да искористе и у сврху демонстрације надмоћи, те се радо фотографишу како се башкаре у вилама из којих су бивши авганистански војни завничници побјегли главом без обзира.
Такође, на друшвеним мрежама, појавили су се снимци на којима се види како Талибани гепекују људе насред улице.
