Америка данас обиљежава 20 година од терористичког напада припадника Ал Kаиде на куле „близнакиње” у Њујорку и на зграду Пентагона, у којем је погинуло готово 3.000 људи, док је више од 25.000 цивила повријеђено.
До тада се напад великих размјера на америчко тло сматрао немогућим и незамисливим - али 11. септембар је шокирао САД.
Многи напад на куле пореде са оним који је Америка доживјела током десанта на Перл Харбур, када је такође започет глобални рат против тероризма.
- Наш рат против тероризма почиње са Ал Kаидом, али се тамо не завршава. Неће се завршити док свака терористичка група на свијету не буде пронађена, заустављена и побијеђена - рекао је тадашњи амерички предсједник Џорџ Буш.
Након напада САД су званично покренуле рат против тероризма и притисак на Авганистан ради свргавања талибана који су одбили захтјев те земље да протјерају вођу Ал Kаиде Осаму бин Ладена.
Бин Ладен је одговорност за напад 11. септембра преузео 2004. године, а као мотив напада навео је подршку Израелу и присуство америчке војске у Ираку и Саудијској Арабији.
Седам година касније Бин Ладен је убијен у Пакистану у рацији коју су спровеле америчке снаге.
Овај највећи терористички напад икада бацио је велику сјенку на амерички живот из којег нација тек треба у потпуности да изађе, а промјене су се, између осталог, догодиле у трансформисање авио-саобраћаја. Сама чињеница да је 19 терориста ушло у авионе на комерцијалним линијама показало је да авио-компанијама безбједност није био приоритет.
Тада је формирана Управа за безбједност транспорта, сазване су потпуно нове савезне агенције коју је Kонгрес овластио у новембру 200. године, а америчким путницима представљени су нови безбједносни протоколи - карте и лична карта постали су обавезни како би прошли кроз скрининг, ципеле се изувају, компјутери и електроника ваде из торби.
Патриотски закон усвојен је само шест недеља након тог 11. септембра, док су се посланици трудили да поправе обавештајне пропусте који су познатим терористима омогућили да уђу у Сједињене Државе и изврше најсмртоноснију заверу у америчкој историји.
Kонгрес је дао Еф-Би-Ај и Ен-Ес-Еј нове могућности за скупљање и дијељење података. Нови закон у тој области дао је право агентима да претражују појединце и куће без претходног обавјештења власника, као и да прислушкују телефонске разговоре и без разлога.
У годинама након 11. септембра, Америка је можда постала безбједнија, али остаје податак да су појединци инспирисани идеологијом џихадиста до септембра прошле године убили више од 100 људи у више терористичких напада.
Напад на њујоршке „близнакиње” изведен је са три отета авиона на различитим аеродромима.
Авион на лету Американ ерлајнса улетио је у сјеверни торањ Свјетског трговинског центра на доњем Менхетну, а 20-ак минута касније авион Јунајтед ерлајнса ударио је у јужну кулу.
Обје куле близнакиње са по 110 спратова срушиле су се за мање од два сата, што је довело и до значајног оштећења околних зграда.
Трећи авион који је полетио са аеродрома у Даласу отет је изнад Охаја пао је на западну страну Пентагона што је довело до урушавања зграде.
Четврти авион летио је у правцу Вашингтона, али се срушио у поље у Пенсилванији, након што су путници ушли у кабину и борили се са отмичарима за контролу.
Чишћење простора око Свјетског трговинског центра трајало је годину дана, као и поправка Пентагона, а штета је процијењена на око 10 милијарди долара.
Изградња новог трговинског центра почела је 1. новембра 2006. године, а нова је отворена крајем 2014. године, а на том мјесту направљени су и бројни меморијали.
