Најозбиљнија препрека за улазак Шведске и Финске у НАТО војни савез јесу Турска и њен предсједник Реџеп Тајип Ердоган, преноси Nova S.
Наиме, турски предсједник условљава ове државе тиме што има могућност да на њихов захтјев стави вето и тражи од њих да оне беспоговорно испуне његових десет захтјева.
Наиме, Ердоган позива ове двије земље да обуставе било какву финансијску подршку групама повезаним са Радничком партијом Курдистана коју Анкара сматра огранком забрањене групе.
Постоје и захтјеви да ове земље прекину контакте са припадницима групе сиријских Курда. На листи се такође налази да Шведска обузда кампању „дезинформација против Турске“ коју воде следбеници муслиманског свештеника Фетулаха Гулена, за којег Анкара тврди да стоји иза покушаја државног удара 2016. године. Такође, тражи се и забрана рада и постојања наведених организација.
Ови зехтјеви нису дошли одједном.
Прије свега, Ердоган тврди да је Курдистанска радничка партија (ПКК) користила сјеверне ирачке регионе Метина, Зап и Авасин-Басјан, гдје се одвија операција Челична канџа, за припрему напада на Турску. Такође, припадници овог народа присутни су и на сјевероистоку Сирије у близини турске границе, због чега је долазило и до директних напада између ова два народа. Најжешћи је уследио након повлачења америчке војске са територије ове земље 2019. године.
Ибрахим Калин, главни савјетник Ердогана за спољну политику рекао је да ова земља мора да престане да дозвољава представништва, активности, организације, појединце и друге врсте присуства ПКК.
-Чланство у НАТО-у је процес. Видјећемо како ће се ствари одвијати. Али ово је прва ствар на коју желимо да скренемо пажњу свим савезницима, као и шведским властима- додао је Калин.
Сукоб који траје годинама
Иначе, ПКК, коју Анкара сматра терористичком организацијом, деценијама се бори против турских снага, и тежи вец́ој аутономији за курдско становништво. Турска је извела бројне прекограничне ваздушне и копнене операције против побуњеника Радничке партије Курдистана током протеклих деценија.
Шведска има велику курдску дијаспору, а заједница се сматра једном од највећих ван Блиског истока. Становништво Финске које говори курдски процјењено је на нешто више од 15.000 људи 2020. године, мање од једног процента становништва.
Следбеници Фетулаха Гулена
Када је ријеч о следбеницима муслиманског свештеника Фетулаха Гулена, овај покрет се нашао на мети Ердогана након покушаја државног удара који се одиграо 15. и 16. јула 2016. године.
Ердоган је окривио припаднике овог покрета за избијање пуча и навео да су највиши чланови ове организације чланови дубоке државе која има за циљ да уништи Турску.
Покрет Фетулаха Гулена постоји више од 70 година и предводи га турски верски вођа који живи у егзилу Пенсилванији у САД од 1999. године.
Иначе, он је некадашњи Ердоганов савезник који је помогао турском предсједнику да његова конзервативна Партија правде и развоја (АКП) дође на власт 2002. године.
Пријатељство је пукло питања подјеле моћи и Ердогановог ауторитарног стила вођења државе и тада је Гуленов покрет означен као терористичку организацију.
Оптужбе против њега су касније одбачене, али је он остао у Сједињеним Државама, гдје живи као вођа једне од највећих исламских цивилних организација. Сматра се да његов покрет Хизмет има милионе следбеника и спонзора за 1.000 центара заснованих на исламским догмама, који помажу средњошколцима у припреми испита на универзитетима у 150 држава.
Многи од њих су управо стационирани у Шведској у којој спроводе верске активности.
