Grupa sedam najrazvijenijih ekonomija svijeta, G7, postavila je nove ciljeve za kapacitete solarne energije i priobalnih vjetroparkova i dogovorila se da ubrza razvoj proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora i prestanak upotrebe fosilnih goriva.
Grupa nije podržala rok za postupno izbacivanje uglja 2030. koji su zagovarali Kanada i neke druge članice, i ostavila je otvorena dalje investicije u gas, napominjući da bi taj sektor mogao pomoći u potencijalnoj energetskoj krizi.
Ministri G7 danas završavaju svoj dvodnevni sastanak o klimatskoj, energetskoj i ekološkoj politici u gradu Saporo na sjeveru Japana.
Obnovljivi izvori energije i energetska bezbjednost postali su jedno od prioritetnih pitanja nakon ruske invazije na Ukrajinu.
„U početku su ljudi mislili da su rješavanje klimatskih pitanja i rješavanje energetske bezbjednosti potencijalno u sukobu. Ali diskusije koje smo vodili i koje se odražavaju u saopštenju za štampu pokazuju da one zapravo idu ruku pod ruku“, rekao je Džonatan Vilkinson, kanadski ministar prirodni resursi.
Članovi su se u svom saopštenju obavezali da će do 2030. godine zajednički povećati kapacitet za priobalne vjetroelektrane za 150 gigavata, a kapacitet solarne energije na više od jednog teravata.
Drastično ćemo povećati proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije“, poručili su članovi.
Dogovorili su se da ubrzaju „prestanak upotrebe fosilnih goriva sa nesmanjenim emisijama“, što znači sagorijevanje fosilnih goriva bez primjene tehnologije za hvatanje emisije ugljen-dioksida, kako bi se postigla klimatska neutralnost u energetskim sistemima najkasnije do 2050. godine.
Neutralnost ugljenika se definiše kao ravnoteža između emisije ugljenika i njegove apsorpcije iz atmosfere u ponore ugljenika, gdje su ponori sistemi koji apsorbuju više ugljenika nego što emituju. Prirodni ponori ugljenika su šume, okeani i zemljište.
Zemlje su se složile da daju prioritet „konkretnim i blagovremenim koracima“ ka ubrzanju postepenog ukidanja „domaće proizvodnje električne energije iz nesmanjenog uglja“, što je dio prošlogodišnjih ciljeva da se postigne bar „pretežno“ dekarbonizovan energetski sektor do 2035. godine.
Kanada smatra da bi proizvodnja električne energije trebalo da se zaustavi do 2030. godine, a na to su se obavezale i Ujedinjeno Kraljevstvo i neke druge članice grupe G7, rekao je Vilkinson Rojtersu.
"Drugi i dalje pokušavaju da smisle načine da to ostvare u roku. Razgovor je bio dobar i svi su se obavezali da nešto urade, a za neke, koji više zavise od uglja od drugih, pokušavamo da pronađemo tehničke načine da to postignemo", rekao je on.
Japan, zemlja domaćin skupa, čije energetske potrebe zavise od uvoza, želi da zadrži tečni prirodni gas (LNG) kao tranziciono gorivo najmanje 10-15 godina.
