Високи званичници ЕУ раде иза кулиса на „исправљању“ новог закона у Босни и Херцеговини који налаже казне за порицање геноцида у Сребреници, након што су приватно закључили да ризикује поновно покретање новог регионалног сукоба, пише британски Гардијан,преноси Nova S.
Милорад Додик, српски члан руководства БиХ, оптужен је последњих мјесеци да покушава да разбије земљу повлачењем српских представника из државних институција, наводи се у тексту Гардијана.
Тврдио је да постоји неравнотежа моћи и да када је Валентин Инцко, одлазећи шеф босанскохерцеговачке канцеларије високог представника, овог љета забранио порицање геноцида, то је било недемократски.
Додикови потези да поврати овлашћења наишли су на широку осуду међународне заједнице, која га оптужује да води регион у рат, али процурели записници откривају да је европски комесар за проширење Оливер Вархељи закључио да је Инцков закон одговоран за тренутну кризу.
Током састанка са делегацијом ЕУ у Босни, Вархељи– који је одговоран за јачање односа НАТО блока са БиХ – дао је „искрену оцијену“ да је Инцко „крив за тренутну политичку кризу“ у земљи и „делегитимизацију“ канцеларије Високог представника.
-Иако се Инцкови амандмани не могу оспорити са становишта суштине закона, чињеница да су наметнути последњег дана мандата Високог представника Инзка била је проблематична- наводи се у записнику састанка с Вархељијем који је одржан 25. новембра.
Вархељи, који је близак десничарском премијеру Мађарске Виктору Орбану, рекао је својим колегама званичницима ЕУ да је руководство босанских Муслимана наговестило спремност да се ово питање реши усвајањем новог закона који би Додика и Републику Српску могао да врати у институције БиХ.
Дејтонским мировним споразумом из 1994. године окончан је грађански рат који је однио око 100.000 живота након распада Југославије, укључујући и више од 8.000 мушкараца и дјечака босанских Муслимана убијених у Сребреници и околини.
Споразумом је успостављен нови Устав БиХ, који се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине, коју чине претежно босански Муслимани и Хрвати, и Републике Српске. Трочлано предсједништво Босне чине представници те три главне етничке групе.
Такозвана Бонска овлашћења из 1997. године такође дају значајна овлашћења за доношење закона канцеларији Високог представника задуженог за спровођење споразума. Има овлашћење да намеће одлуке или смењује званичнике који поткопавају послератну етничку равнотежу и напоре за помирење, наводи Гардијан.
Инцко, аустријски дипломата, у јулу је прогласио порицање геноцида кажњивим до пет година затвора.
У записнику се види да је Вархељи рекао да вјерује да постоји излаз из тренутне кризе и да је одобрио специјалну сједницу Народне Скупштине Републике Српске 10. децембра на којој су чланови подржали резолуцију којом се подржава враћање овлашћења.
Његов услов је, међутим, био да се Закон којим се тражи да се држави врате овлашћења у области пореске управе, правосуђа, обавјештајне службе, па чак и националне војске, како би се створиле српске снаге, одложи за шест мјесеци како би се омогућило вријеме за преговоре.
Вархељи је рекао да је поступање са законом о геноциду од виталног значаја како би Додик признао Инцковог наследника, Кристијана Шмита из Немачке, који је рекао да се регион суочава са највећом кризом у последњих 25 година
Портпарол Европске комисије није одмах одговорио на Гардијанов захтев за коментар.
