Познато је да у Чикагу живи много Срба, али је мање познато да су у том америчком граду најновији тренд уличне хране ћевапи у сомуну с луком и кајмаком.
Репортер портала „Чикаго трибјуна“ Ник Кајнделспергер одушевљен је тим сендвичем и посебно сомуном, па каже да је само држање сендвича са ћевапима из „Киоска Балкан Стрит Фуд“ мало чудо.
Сендвичи су заправо дјело кувара Немање Милуновића, који је стекао искуство у чикашком ресторану „Прајм и Провижн“ и пекари „Литл Гоут“.
Он је с братом Марком покренуо „Киоск Балкан Стрит Фуд“ и нашао се у општој чикашкој помами за ћевапима.
Све је почело од њихове жудње за храном на којој су одрасли у Београду. Њихова породица преселила се у САД прије више од 15 година, а они су све чешће причали о ћевапима на жару са Балкана.
- Стално смо причали о томе како желимо да отворимо нешто што одговара нашем поријеклу. Стално сам говорио свом брату: Мислим да ће балканска храна постати популарна у Чикагу - каже Немања за "Чикаго трибјун“.
И био је у праву, и то много прије него што су чикашки ћевапи освојили награду „Ридерс Чојс“ за најбољи нови сендвич 2020. године.
Иако су браћа жељела одмах да отворе ресторан, одлучили су да прво крену сигурним путем и испробају ствар са „Ејвондејл Клауд Кичен“, заједничким кухињском простором који се користи искључиво за преузимање и доставу, концепт који је постао веома популаран током пандемије.
Репортер Ник каже да је Немањин сомун најмекша и најваздушастија верзија хљеба коју је икада пробао.
А овај кувар добар је у изради тијеста и пецива, будући да је завршио француску школу за пециво у Чикагу, а потом у Лас Вегасу.
Која је тајна његовог сомуна? Пуно воде – 80 грама воде на сваких 100 грама брашна, због чега је тијесто невјероватно љепљиво.
- Тако га је тешко обликовати, али ја то волим -каже Милуновић, објашњавајући да се тијесто јако лијепи, па захтијева брзину и преданост.
Што се тиче атрактивне шаре, Немања је одлучио да је дода у последњој секунди.
- Само сам хтио да ставим свој потпис на тај хљеб- наводи немања.
Кувар је пажљиво размишљао о свакој компоненти сендвича. За припрему говеђих ћевапа каже да се углавном придржава оригиналне и једноставне рецептуре.
- Традиционални ћевапи зачињени су само сољу, бибером и бијелим луком. Користим мало паприке, али неки људи је додају превише, заједно са другим зачинима- наводи Немања.
А тајна добрих ћевапа јесте вријеме.
- Смјеса мора да ферментише преко ноћи у фрижидеру. Не можете само самљети говедину и одмах је употријебити. Мора да се одмара најмање 24 сата- открива Немања.
То помаже да се објасни невјероватна „скакутава“ текстура ћевапа из тог киоска. Месо се не распада када га загризете већ се спаја у изузетно сочну цјелину.
Уз описан сомун и ћевапе, сендвичу (8,95 долара за пет, а 14 долара за десет) није потребно много уљепшавања. Хљеб добија кајмак, а затим се напуни на коцкице нарезаним луком, који сваком залогају даје хрскав и оштар шмек.
Уз њега иде посуда ајвара, пише одушевљени Американац.
Исти сомун користи се и за сендвич са прженом пилетином, који је толико велики да се једва може подићи једном руком.
Уз хрскаву пилетину, Милуновић додаје хрскаву салату од купуса, киселе краставце и урнебес, српски премаз од фета сира и туцане паприке.
Још један хајлајт је сочни сендвич с печеном јагњетином. Да не би био сув, кувар нарезано јагње ставља у софт од печења.
Милуновић се нада да ће ускоро напустити „кухињу у облаку“ и отворити ресторан од цигле и малтера, али не зна када ће то тачно моћи да оствари.
Највише од свега жели да комуницира са људима који уживају у јелима српске кухиње.
