Хрватска полиција насилно враћа у Босну и Херцеговину (БиХ) између 1.000 и 1.200 људи мјесечно, каже за Радио Слободна Еуропа директор за БиХ Данског вијећа за избјеглице, чији је нови извјештај о насилном враћању миграната објавио лондонски Гуардиан, пише RSE.
- Према изјавама људи с којима разговарамо након што су насилно враћени у БиХ, њих 15-20 посто каже да је доживјело физичко насиље, њих око пола жали се да им је особна имовина одузета или уништена, и сваки трећи жали се да су затражили азил, али да им је полиција одбила захтјев - каже Ницола Баy.
И даље се наставља незаконито и насилно поступање хрватске полиције каквом свједочимо већ годинама, кажу и у загребачком Центру за мировне студије (ЦМС) поводом најновијег текста у лондонском Гуардиану у којем се преноси извјештај ДРЦ-а.
Према том извјештају, хрватска је полиција између 16. и 29. коловоза уз примјену силе у БиХ вратила чак 60 афганистанских миграната, од којих су пола малољетници. Некима су украдени новац и мобилни телефони, а хрватска полиција се – како се наводи - оглушила на захтјеве неких од њих који су затражили азил у Хрватској, а све то у ситуацији када су – пред долазак талибана - западне владе организирале одлазак из земље Афганистанаца који су са њима сурађивали.
- Гуардианов чланак нам на жалост потврђује како се пракса хрватске полиције, а можемо генерално рећи и полиција осталих држава чланица Еуропске уније (ЕУ), није промијенила, односно да државе чланице ЕУ и даље умјесто пружањем уточишта, односно међународним правом загарантираног права на приступ азилу, и даље људе дочекују насиљем и незаконитим протјеривањем - каже за Радио Слободна Еуропа активистица ЦМС-а Сара Кекуш.
Она је додала како управо Афганистанци чине највећи број оних који су посљедњих година доживјели насилно враћање из Хрватске према БиХ.
Хрватска полиција није до објављивања овог текста одговорила на упит РСЕ да коментирању актуални текст Гуардиана.
Прихватиће избјеглице из Авганистана
Министар унутарњих послова Давор Божиновић је након састанка Вијећа министара унутарњих послова ЕУ о Афганистану у уторак (31. коловоза) у Бриселу казао новинарима како је њихов јединствени став да је ЕУ спремна прихватити „одређени дио најугроженијих скупина из Авганистана – законитим путем“.
- Прије свега се то односи на жене, на дјевојчице, на дјецу. Међутим, јасна је порука овога пута да нема позива добродошлице у Европску унију, и око тога постоји потпуно разумијевање свих држава чланица - поручио је хрватски министар.
- Ми смо били, јесмо и бит ћемо против илегалних улазака, они су протузаконити - поручио је министар Давор Божиновић и поновио захтјев за што скоријим пријемом Хрватске у Шенген.
Божиновић је поводом одлуке о прихвату 19 Авганистанаца који су сурађивали са хрватским цивилним и војним представницима у Авганистану казао како тај прихват миграната не мијења став Хрватске према илегалним миграцијама на својим границама гдје међу осталима стижу и Авганистанци.
- Ми смо били, јесмо и бит ћемо против илегалних улазака, они су протузаконити - казао је министар и поновио захтјев за што скоријим пријемом Хрватске у Шенген, како би јој били доступни додатни механизми идентификације, јер – како је казао – мотив ирегуларних миграната “није спасити живу главу, него нешто друго.”
По оцјени Саре Кекуш, поруке са састанка у Бриселу показују да и ЕУ и Хрватска на ову ситуацију реагирају искључиво из сигурносних, а не из хуманитарних мотива.
- Нове одлуке не могу нам улити никакву наду да ће Европа у овој ситуацији поступати другачије него што видимо да поступа посљедњих година, због тога што је фокус поновно стављен на заустављање незаконитих миграција и на задржавање миграција у Авганистану сусједним земљама, без директног и солидарног одговора у прихвату конкретног броја људи - оцјењује Кекуш.
Приговори још од 2016. године
Хрватска је у најновијем таласу прихвата Авганистанаца који бјеже од освете талибана због сарадње са западним цивилним и војним представницима прихватила 19 особа – три породице и једног појединца. Нјих 10 су малољетници. Сви су смјештени у Прихватилишту за тражитеље азила у Кутини и након обављених прегледа још ће неколико дана провести у карантину.
У Министарству унутарњих послова допуштају могућност да ће таквих случајева бити још.
Од завршетка великог мигрантског таласа 2015/2016. године стижу приговори миграната на насилно понашање хрватске полиције која им - како тврде - не омогућује да затраже азил у Хрватској, одузима им новац, мобилне телефоне и ствари, неке од њих туче и све их уз употребу силе враћа натраг - раније у Србију, а сада у Босну и Херцеговину.
Неке од тих прича су – већином посредством Данског вијећа за избјеглице које је активно међу мигрантима са бх. стране границе – доспјеле до западних медија попут Спиегела и Гуардиана.
Хрватска полиција редовито одговора да је провјерила наводе и установила да су нетачни, а у неколико случајева се показало да су наводи миграната точни, и починитељи су санкционирани.
