Филипинска новинарка Марија Реса подијелила је Нобелову награду за мир са руским колегом Димитријем Муратовим.
Реса је у југоисточној и источној Азији, али и на Западу, позната по истраживачком новинарству у којем настоји да раскринка кршења људских права и корупцију, пише РТС.
На Балкану мало ко је чуо за Марију Ресу, филипинску новинарку-истраживача, која предводи борбу против вансудских погубљења, застрашивања новинара и корупције у својој земљи.
Увијек насмијана и добро расположена, малена Ресо, међутим, у источној Азији је познато лице, поготово у земљама које су војни и политички савезници САД, те се у медијском извештавању ослањају на америчке телевизијске станице и листове.
У објашњењу које прати додјелу Нобелове награде за мир, комитет у Ослу навео је да Реса и Димитров заслужују ту почаст за свој "труд да очувају слободу изражавања, која је предуслов за демократију и трајни мир."
За филипинску новинарку даље се каже да она "користи слободу изражавања за разоткривање злоупотребе моћи, употребе насиља и растућег ауторитаризма у својој земљи".
Миљеник америчких и других западних медија
Ресо, која је директор и главни уредник филипинског сајта "Раплер" је, као храбри борац за људска права, миљеник неолибералних западних медија, нарочито америчких, прије свега стога што се опире режиму ексцентричног филипинског предсједника Родрига Дутертеа.
Њему у Вашингтону на душу стављају не само одговорност за сурови рат против дроге у којем је без суђења погубљено више хиљада дилера, наркомана и невиних цивила, већ посебно то што се оглушио о савјете америчког амбасадора у Манили у вези демократије и људских права и с њим заратио, те покушао геополитички заокрет према Пекингу како би учврстио своју позицију у препирци са САД.
Реса не само што се супротставља Дутертеу, његовим отвореним и неријетко шокантним пријетњама медијима и политичким противницима, већ је у раној младости живјела у САД, гдје је и похађала угледни универзитет Принстон, па је и због тога особа према којој Американци осећају афинитет.
Педесетосмогодишња новинарка, која је по струци професор енглеског, је пијре Нобела добила неколико престижних новинарских награда, међу којима и ону коју додељује УНЕСКО, и била проглашена личношћу године у избору америчког часописа "Тајм". Она је и аутор двије књиге о тероризму у југоисточној Азији.
Нобелова награда, штит од прогона и пријетња?
Реси ће Нобелова награда значити не само професионално и финансијски, већ и у смислу да ће је, као сада већ светски познату личност, донекле заштитити од прогањања - она је већ хапшена, а њен сајт ометан по разним основама, почев од оптужби за клевету до оптужби за избегавање плаћања пореза.
Дутертеу, којем је остало још шест мјесеци до краја шестогодишњег предсједничког мандата и који је изјавио да ће се по његовом истеку повући из политике, избор Росе за лауерата не само што неће бити драг због пажње коју свраћа на његове поступке, већ и због тренутка у којем се десио.
Наиме, управо крајем прошлог мјесеца Међународни кривични суд у Хагу, правни орган Уједињених Нација, званично је покренуо истрагу против одговорних за масакре на Филипинима у којима су полиција и самоорганизовани добровољци за вријеме Дутертеовог предсједниковања побили, вјерује се, око 12.000 људи, углавном дилера и наркомана, којима није била пружена прилика да изађу пред суд и бране се.
Мада ће суд у Хагу тешко успјети у томе да приведе седамдесетшестогодишњег Дутертеа правди и у случају да се докаже његова кривица за вансудска погубљења, нарочито у случају да на предстојећим предсједничким изборима побиједи његов савезник и партијски колега Фердинанд Маркос млађи, Ресина Нобелова награда њему може дјеловати као пријетња јер му се њоме на извјестан начин говори да су очи моћних земаља Запада и даље уперене у њега.
