Предсједник Авганистана Ашраф Гани, који је напустио земљу и отишао у Таџикистан усред окупације од талибана, никада није био миљених запада, прије свега због тога што није успио да сачува своју државу мировним преговорима.
Гани је свој одлазак из земље у критичном тренутку по његов народ, образложио тиме да је желио да избјегне крвопролиће.
Наиме, он је претпоставио да га талибанске снаге неће поштедјети, као што нису поштедјеле ни његовог претходника Мохамада Наџибулаха 1996. године, преноси Гардијан.
Ашраф је два пута биран за предсједника, оба пута након оштро оспораваних избора.
Први пут изабран за предсједника 2014. године, преузео је дужност од Хамида Kарзаија, који је владао Авганистаном након инвазије коју су предводиле Сједнињене Државе 2001. године, и надгледао завршетак америчке борбене мисије, повлачење страних снага из земље и мировни процес са побуњеним талибанима.
Ипак, након одласка Хаимда, притисак талибана на авганистанску владу се није претстао, те је приоритет владе Ганија све вријеме био окончење рата. Стога је 2020. године у Дохи у Kатару започео је мировне преговоре са побуњеницима.
Међутим, преговори су текли споро, а Ашраф је све чешће оштро реаговао на захтеве талибана што је фрустирало стране владе, те су се све чешће чуле гласине да ће његова администрација бити замијењена привременом владом.
Ни он није обожавао запад и често је гласно критиковао „узалудну потражњу међународне помоц́и за Авганистан“.
У једном од интервјуа за Би-Би-Си, Гани је рекао да ће будућност одредити народ Авганистана, а не неко ко сједи за столом.
Оно у чему је успио, свакако је то што је током свог предсједавања на водеће положаје именовао припаднике нове генерације, и њима замијенио шачицу елитних личности које су их до тада заузимале.
Обећавао је да ће се борити против распрострањене корупције, поправити осакаћену економију и претворити земљу у регионално трговачко средиште између централне и јужне Азије, али није успио да испуни већину тих обећања.
Ашраф је 72-годишњи антрополог који је докторирао на њујоршком Универзитету Kолумбија, а магазин 2010. године сврстан је међу 100 свјетских мислилаца.
Његов пут до предсједничке функције био је тежак.
Готово четврт вијека провео је ван Авганистана који је тада био под бурном совјетском влашћу, а потом у грађанском рату, који је кулминирао доласком талибана на власт.
У том периоду радио је као академик у Сједињеним Државама, а касније у Свјетској банци и Уједињеним нацијама широм источне и јужне Азије.
Неколико мјесеци након инвазије Авганистана под вођством Сједнињених Држава, поднио је оставку на своја међународне функције и вратио се у Kабул како би постао виши савјетник новоименованог предсједника Kарзаија.
Био је на функцији министра финансија у Авганистану 2002. године, а 2004. године именован је за канцелара Универзитета у Kабулу, на коме је сматран ефикасним реформатором, као и истраживачким центром из Вашингтона који је радио на томе политикама оснажи неке од најсиромашнијих људи на свијету.
За предсједника се кандидовао 2009. године, као припадник паштунске популације, али је тада добио свега 4 одсто гласова.
Наставио је да обавља важне функције у Авганистану и предсједавајући тијелом које надгледа безбједносне транзиције из НАТО-а у Авганистанце.
Пошто Kарзаи по аганистанском уставу није могао да се кандидује за трећи мадат, Гани је спровео успјешну изборну кампању 2014. године, када је и побиједио. На мјесто председника изабран је 2019. године.
