Корона вирус губи 90 одсто своје способности да зарази након 20 минута у ваздуху, а већину тог процента за првих пет минута, показују прве симулације у свијету о томе како вирус преживљава у издахнутом ваздуху.
Открића су поново указала на важност преноса ковида кратког домета, а физичка дистанца и ношење маске вјероватно су најефикаснији начин спречавања заразе. Вентилација, иако и даље вриједна, вјероватно има мањи утицај.
- Људи су се фокусирали на просторе са лошим вентилацијама и размишљају о преносу (вируса) ваздухом на неколико метара или прекопута собе. Не кажем да се то не дешава, али и даље мислим да је највећи ризик излагања кад сте близу неког - рекао је Гардијану професор Џонатан Рејд, директор Истраживачког центра Аеросол Универзитета Бристол и аутор студије, пише Блиц.рс.
Краткорочно распадање САРС-ЦоВ-2 у ваздуху
- Кад се удаљите, не само што се аеросол тамо разриједи, ту је и мање заразни вирус јер је изгубио (временом) своју инфективност”, каже он.
Аеросоли су чврсте честице или течне капљице које се могу наћи у ваздуху. До сада су наше претпоставке о томе колико дуго вирус може да преживи у капљицама ношеним ваздухом биле базиране на студијама које су укључивале распршивање вируса у запечаћене судове назване “Голдбергови бубњеви”, који ротирају да одрже капљице у ваздуху.
Амерички истраживачи су уз помоћ овог метода открили да се вирус и даље може детектовати након три сата. Ипак, такви експерименти не реплицирају тачно оно што се дешава кад кашљемо или дишемо.
Микрофизика ваздушних МЕМ капљица
Умјесто тога, истраживачи Универзитета Бристол развили су апаратуру која им је омогућила да генеришу било који број сићушних честица са вирусом и њежно левитирају њима између два електрична прстена било гдје у периоду од пет секунди до 20 минута, са строго контролисаном температуром, влажношћу и интензитет УВ зрачења у околини.
- Ово је први пут да је неко успио да заиста симулира шта се дешава са аеросолом током процеса издисања - рекао је Рејд.
Студија, која још није рецензирана, указује да како вирусне честице напуштају релативно влажне и угљен-диоксидом богате услове у плућима, оне брзо губе воду и суше се, док се пренос на доње нивое угљен-диоксида повезује са рапидним повећањем пХ. Оба та фактора нарушавају способност вируса да зарази људске ћелије, али брзина којом се честице суше варира у зависности од релативне влажности околног ваздуха.
Кад је то било ниже од 50 одсто – слично релативно сувом ваздуху какав је у многим канцеларијама – вирус је изгубио око половине своје заразности за пет секунди, након чега је пад био спорији и стабилнији, са додатних 19 одсто губитка у сљедећих пет минута. При влажности од 90 одсто – што је отприлике еквивалентно парној или туш кабини – пад инфективности је био постепенији, са 52 одсто честица које су остале заразне након пет минута, а 10 одсто након 20 минута. Након тога није било разлике између два услова.
Супротно нашироком увјерењу да се вирус мање преноси кад је топло, температуре ваздуха није чинила разлику по инфективност вируса, пренио је Дејли мејл.
Утицај САРС-ЦоВ-2 на стабилност у ваздуху
- То значи да ако се састајем са пријатељима за ручак данас у пабу, примарни ризик ће вјероватно бити да ћу ја пренијети вирус мојим пријатељима или они мени, а не да ће га пренијети неко са друге стране просторије - рекао је Рејд, додајући да ово указује на важност ношења маски кад је физичка дистанца немогућа.
Др Стивен Грифин, професор вирусологије Универзитета Лидс, указао је на важност добре вентилације.
- Аеросоли ће брзо да испуне унутрашњи простор у недостатку одговарајуће вентилације, тако да под претпоставком да заражена особа остане у просторији, нивои вируса ће бити допуњени - истакао је.
Исти ефекат примијећен је код све три варијанте вируса САРС-ЦоВ-2 које је тим досад тестирао, укључујући алфу, а научници се надају да ће у предстојећим недјељама започети експеримент са омикроном.
