Naučni­ci su iden­ti­fi­ko­va­li dva mi­li­ona go­di­na star DNK, naj­sta­ri­ji ika­da pro­nađen, u se­di­men­tu iz le­de­nog do­ba Gren­lan­da, otva­ra­jući no­vo po­glav­lje u pa­le­oge­ne­ti­ci.

Naj­sta­ri­ji DNK ika­da se­kven­ci­ran ot­kri­va ka­ko je Ar­ktik iz­gle­dao pri­je dva mi­li­ona go­di­na ka­da je bi­lo to­pli­je, prenose Nezavisne.

"Ra­zbi­ja­mo ba­ri­je­ru ono­ga što smo mi­sli­li da možemo pos­tići u smi­slu ge­net­skih stu­di­ja", re­kao je Mi­kel Vin­ter Pe­der­sen, koautor no­ve stu­di­je objav­lje­ne u naučnom časo­pi­su "Na­tu­re".

"Du­go se sma­tra­lo da je mi­li­on go­di­na gra­ni­ca op­stan­ka DNK, ali sa­da smo du­plo sta­ri­ji od to­ga", re­kao je on za AFP.

Naučni­ci su pro­na­šli fra­gmen­te DNK u se­di­men­tu iz naj­sje­ver­ni­jeg di­je­la Gren­lan­da, re­kao je pre­da­vač na Uni­ver­zi­te­tu u Ko­pen­ha­ge­nu.

"Fra­gmen­ti do­la­ze iz okruženja ko­je da­nas ne vi­di­mo ni­gde na Ze­mlji", do­dao je on. Za­mrznut u uda­lje­nom ne­na­se­lje­nom po­dručju, DNK je bio ve­oma do­bro očuvan.

No­va te­hno­lo­gi­ja omo­gućila je naučni­ci­ma da ut­vrde da je 41 fra­gment sta­ri­ji vi­še od mi­li­on go­di­na od naj­sta­ri­jeg po­zna­tog DNK si­bir­skog ma­mu­ta.

Mo­ra­li su prvo da ut­vrde da li je DNK skri­ven u gli­ni i kvar­cu, a za­tim da vi­de da li se može uklo­ni­ti iz se­di­men­ta da bi ga proučili.

"Ko­rišćeni me­tod pruža fun­da­men­tal­no ra­zu­mije­va­nje za­što mi­ne­ra­li ili se­di­men­ti mo­gu da sačuva­ju DNK", re­kla je Ka­ri­na Sand, ko­ja vo­di ge­obi­olo­ški tim na Uni­ver­zi­te­tu u Ko­pen­ha­ge­nu i ko­ja je učes­tvo­va­la u stu­di­ji.

"To je Pan­do­ri­na ku­ti­ja ko­ju tek tre­ba da otvo­ri­mo", do­da­la je ona.

"Ri­je­ke ko­je te­ku kroz oko­li­nu pre­no­si­le su mi­ne­ra­le i or­gan­ski ma­te­ri­jal u mor­sko okruženje i ta­mo su se ta­ložili ovi ko­pne­ni se­di­men­ti", re­kao je Vin­ter Pe­der­sen.

Za­tim, u ne­kom tre­nut­ku pri­je oko dva mi­li­ona go­di­na, "ova ko­pne­na ma­sa pod vo­dom se po­di­gla i pos­ta­la dio sje­ver­nog Gren­lan­da", obja­snio je on.

Da­nas je ovo po­dručje ar­ktička pus­ti­nja u ko­joj su već ot­kri­ve­ni ra­zličiti ti­po­vi na­sla­ga, uključujući fo­si­le bi­lja­ka i in­se­ka­ta ko­ji su očuva­ni u odličnom sta­nju.

Ali naučni­ci ni­su po­ku­ša­li da utvrde DNK fo­si­la, a vrlo ma­lo se zna o pri­sus­tvu živo­ti­nja u to vri­je­me.

Is­traživački tim, ko­ji je počeo s ra­dom 2006. go­di­ne, sa­da je omo­gućio da se ste­kne uvid u to ka­ko je re­gi­on iz­gle­dao pri­je dva mi­li­ona go­di­na.

"Ima­li smo ovo šum­sko okruženje s mas­to­don­ti­ma, ir­va­si­ma i zečevi­ma ko­ji su trčali oko­lo, za­je­dno s mno­go ra­zličitih bi­ljnih vrsta", re­kao je Vin­ter Pe­der­sen.

Pro­na­šli su 102 ra­zličite vrste bi­lja­ka.

Pri­sus­tvo mas­to­don­ta je po­se­bno vri­je­dno pažnje, do­dao je, jer ni­ka­da ra­ni­je ni­su pro­nađeni ova­ko da­le­ko na sje­ve­ru.

Ot­kriće je ta­kođe da­lo is­traživačima vi­še in­for­ma­ci­ja o pri­la­go­dlji­vos­ti vrste.

Pri­je dva mi­li­ona go­di­na Gren­land je imao tem­pe­ra­tu­ru od 11 do 17 ste­pe­ni vi­šu ne­go da­nas.

"Da­nas ni­gdje na Ze­mlji ne vi­di­mo ova­kvo okruženje, ovu mje­ša­vi­nu vrsta", ­kazao je Vin­ter Pe­der­sen.

"Plas­tičnost vrste, način na ko­ji se vrste za­is­ta mo­gu pri­la­go­di­ti ra­zličitim ti­po­vi­ma kli­me, može bi­ti dru­gačija od ono­ga što smo mi­sli­li ra­ni­je. I oči­gle­dno nas to tje­ra da tražimo no­vi­je i sta­ri­je lo­ka­ci­je."

"Pos­to­ji ne­ko­li­ko ra­zličitih lo­ka­ci­ja ši­rom svi­je­ta ko­je za­pra­vo ima­ju ge­olo­ške na­sla­ge ko­je sežu ta­ko da­le­ko. Pa čak i da­lje", do­dao je Vin­ter Pe­der­sen.*