Научници раде на развоју “пан-коронавирусне” вакцине – оне која нуди заштиту од више сојева коронавируса САРС-ЦоВ-2 који изазива болест ковид-19.
Они се надају да би таква вакцина могла утрти пут развоју универзалне вакцине против корона вируса, која би могла да спријечи било који корона вирус, не само нове сојеве које проузрокују ковид-19, већ и неке уобичајене прехладе, па чак и нове коронавирусе који још нисму идентификовани, пише ЦНН, преноси Н1.
- За развој такаве вакцине биће потребне године - рекао је др Ентони Фаучи, директор Националног института за алергије и инфективне болести, током брифинга у Бијелој кући ове недјеље.
Корона вируси који инфицирају људе први пут су идентификовани средином 1960-их, а познато је седам људских корона вируса: четири која изазивају обичне прехладе, Блискоисточни респираторни синдром, или МЕРС, тешки акутни респираторни синдром или САРС и САРС-ЦоВ-2, коронавирус који изазива ковид-19.
- Међутим, од септембра 2020. постојало је пет забрињавајућих сојева САРС-ЦоВ-2: алфа, бета, гама, делта и сада актуелни омикрон - рекао је Фаучи.
Он је додао да је очигледно да су потребни иновативни приступи да би се дошло до широко распростањене и трајне заштита од сојева коронавируса који су познати, али и оних који у овом тренутку нису познати и да одатле потиче термин “панкоронавирусна вакцина”.
Универзална вакцина би могла да помогне у борби против сојева вируса
Током пандемије ковид-19, свједоци смо појаве неколико сојева корона вируса, а са некима, ефикасност тренутних вакцина против коронавируса у заштити од инфекције и болести је благо смањена.
Међутим, службеници јавног здравља наглашавају да је и даље важно вакцинисати се сада.
Тренутне вакцине против корона вируса одобрене за хитну употребу или одобрене у САД, Фајзер/Бајонтек, Модерна и Џонсон и Џонсон, развијене су за циљање оригиналног типа САРС-ЦоВ-2 вируса идентификованог на почетку пандемије.
Иако су те вакцине показале ефикасност против инфекција и болести од око више од 90 одсто та ефикасност против неких сојева САРС-ЦоВ-2 је мало опала, пала је на 66 одсто против делта соја, на примјер, и још ниже против соја омикрон. Али трећа доза вакцине или бустер може да побољша заштиту од сојева.
- Наши тренутни режими вакцинације пружају снажну заштиту, посебно када се користе са појачивачем, од тешког облика корон авируса и смртог исхода - рекао је Фаучи и додаје да због тога не би требало да се чека када је у питању вакцина, али и бустер доза.
Универзална вакцина против корона вируса, или чак само пан-коронавирусна вакцина, могла би у потпуности да промијени стратегију.
НИАИД, дио Националног института за здравље, уложио је најмање 1,2 милијарде долара у истраживање вакцине против корона вируса, укључујући више пројеката за развој пан-коронавирусне вакцине.
У септембру је НИАИД објавио награде од око 36,3 милиона долара за три академске институције – “Университy оф Wисцонсин”, “Бригхам анд Wомен’с Хоспитал” у Бостону и “Дуке Университy” – за проучавање и развој вакцина за заштиту од више врста коронавируса и сојева.
- Не желим да ико помисли да је пан-коронавирусна вакцина буквално иза угла за мјесец или два. Биће потребне године да се постепено развије - рекао је Фаучи током брифинга и додао да је сада у фази клиничких испитивања.
Како направити вакцину која се бори против више корона вируса?
У Сјеверној Каролини, у кампусу “Duke University”, налази се Институт за вакцине за људе. Тамошњи научници чине само један од многих истраживачких тимова широм свијета који покушавају да створе пан-коронавирусну вакцину.
- Оно што покушавамо да урадимо је да заиста циљамо на одређени дио вируса, на примјер, за који знамо да је његова Ахилова пета - рекао је Кевин Саундерс, директор истраживања на Институту за људске вакцине, главном медицинском дописнику ЦНН-а др Санџају Гупти ове недјеље.
Да би вакцина дјеловала на различите типове коронавируса, та “Ахилова пета” би требало да буде дио вируса који је присутан у свим сојевима корона вируса, тако да како вируси мутирају, дио који вакцина циља вероватно се неће много промијенити.
Ова “Ахилова пета” такође би требало да буде нешто што вирусу треба. У случају корона вируса, то би могао да буде дио вируса који он користи да се веже за наше ћелије када нас зарази.
- Уобичајено, то је мјесто гдје се вирус везује за одређени протеин на ћелији домаћина на коју циља, а ако промијени ту локацију, онда више није у стању да доведе до заразе - рекао је Саундерс.
Једном када се идентификује тај дио вируса, “Ахилова пета” или “конзервирано мјесто”, вакцина може да дјелује изазивањем одговора антитијела на њега. Постоји нада да ће то мјесто, или Ахилова пета, бити присутно код више вируса.
- Покушавамо да пронађемо антитијела која се везују за очувана мјеста, а то значи да улазимо у појединце који су заражени одређеним вирусом, и почињемо да истражујемо њихов имуни одговор да бисмо разумјели шта је ефикасно, а шта не - рекао је Саундерс.
-Једна од ствари које смо открили, посебно код САРС-ЦоВ-2, јесте да постоје антитијела која могу посебно да циљају локације које су сачуване или присутне код више различитих корона вируса, па када сазнамо за та мјеста, моћи ћемо да размишљамо о томе како да дизајнирамо вакцину која ће се на то фокусирати - рекао је Саундерс и додао да је то оно на чему саде раде.
