Око 60,4 милиона Њемаца сjутра има могућност да на савезним изборима одлучи о будућем саставу парламента и посредно и о будућем канцелару, коjи ће наслиjедити Ангелу Меркел.
Савезна изборна комисиjа одобрила jе кандидатуру укупно 54 партиjе, али ће на изборе изаћи 47 партиjа. Такмичи се 6.211 кандидата, међу коjима 2.024 жене.
Ипак, огромна већина партиjа нема готово никакве шансе да пређе изборни праг и уђе у будући парламент, пише Еурактив Србиjа (Euractiv.rs).
Очекуjе се да ће главну борбу водити конзервативни демохришћани (ЦДУ и ЦСУ) и социjалдемократе (СПД), коjи тренутно заjедно чине велику црно-црвену коалициjу, и опозициони Зелени. Те три странке су и jедине коjе су, надаjући се побjеди, званично истакле своjе кандидате за канцелара.
Поред њих, у Бундестаг ће вjероватно ући и партиjе коjе и сада имаjу посланике - либерали (ФДП), екстремно десна Алтернатива за Њемачку (АфД) и партиjа Љевица.
Извjесне шансе аналитичари даjу и партиjи Слободни бирачи, коjа на изборима фигурира као мала странка, иако има посланике у парламентима неколико њемачких савезних покраjина, а у Баварскоj учествуjе и у покраjинскоj влади.
Сестринске партиjе Хришћанско-демократска униjа (ЦДУ) и баварска Хришћанско-социjалне униjа (ЦСУ) истакле су као кандидата за канцелара премиjера наjмногољудниjе покраjине Сjеверне Раjне Вестфалиjе Армина Лашета, социjалдемократе су се одлучиле за досадашњег вицеканцелара и министра финансиjа Олафа Шолца, а кандидаткиња Зелених jе копредсjедница странке Аналена Бербок.
Анкете коjе су рађене током предизборне кампање даjу предност СПД. Тако социjалдемократе према наjновиjем истраживању института за испитивање jавног мњења Кантар, имаjу подршку 25 одсто бирача, демохришћани су на 21 одсто а Зелени на 16.
Алтернатива за Њемачку (АфД) jе према тоj анкети, обjављеноj 23. септембра, на 11 одсто, љевица има 7 одсто, док су либерали (ФДП) на 11 одсто.
Протеклих недjеља СПД jе у броjним испитивањима jавног мњења била jасно испред демохришћана, коjи су у више наврата забиљежили историjски ниску подршку испитаних грађана.
Jош горе од демохришћана, у анкетама jе пролазио њихов кандидат Армин Лашет, коjи jе заостаjао неколико процената и за кандидаткињом еколога Аналеном Бербок.
С друге стране, социjалдемократе су своj вишегодишњи не баш висок реjтинг успjеле да поправе углавном захваљуjући Олафу Шолцу, коjег су грађани прогласили и побjедником сва три телевизиjска сучељавања троjе кандидата.
Према резултатима анкета, на мjесто канцелара математички би могли да претендуjу ЦДУ и СПД, али не и Зелени.
Неизвjесности избора доприноси и то што jе у досадашњим анкетама велик броj грађана, знатно више него уочи избора 2017. године, рекао да су неодлучни или да неће гласати.
Уколико не дође поново до формирања велике црно-црвене коалициjе ЦДУ и СПД, што у овом тренутку обjе странке искључуjу, постоjе три коалициjе чиjе jе формирање за аналитичаре наjизгледниjе.
Прва jе такозвана "семафор" коалициjа СПД, Зелених и либерала, код коjе главну препреку представља то што либерали ипак преферираjу улазак у власт са идеолошки ближим демохришћанима.
Коалициjа коjу многи сматраjу наjвећом шансом Армина Лашета да се домогне функциjе канцелара био би савез са Зеленима и либералима. За ту коалициjу, коjа jе због боjа црно-зелено-жуто колоквиjално прозвана Jамаjка, наjвећа jе препрека jаз коjи између демохришћана и Зелених постоjи у буџетскоj и финансиjскоj политици.
И коначно, у обзир долази и црвено-зелено-црвена коалициjа СПД, Зелених и љевичарске странке љевица, али су за њу наjвећа препрека озбиљне разлике у виђењу њемачке спољне политике, пошто се љевица, коjу многи у њемачкоj сматраjу краjње лиjевом странком, залаже за окончање свих мисиjа њемачке воjске у иностранству и за распуштање НАТО.
Олаф Шолц jе у више наврата нагласио да било какво учешће у влади чиjа би окосница биле социjалдемократе, подразумиjева приврженост НАТО и вриjедностима ЕУ.
