Цијена гаса на европском тржишту управо експлодира, и то пред зиму која би могла бити ледена, али то као да нико не примјећује, преноси Avaz.ba.
То игнорисање свакако нервира шефове руског Газпрома јер Москва је рачунала да ће лукавом стратегијом успјети да изнуди од ЕУ оно што одавно хоће – брзо и лако пуштање у рад новог гасовода Сјеверни ток 2 који повезује Русију и Нјемачку, пише Деутсцхе Wелле.
Наиме, пуштање тог гасовода у рад захтијевало би посебно одобрење ЕУ јер није у складу са правилима енергетског тржишта.
Како би испословао то одобрење, Газпром као далеко највећи европски снабдјевач гасом цијелог љета демонстративно није пунио своја складишта гаса у ЕУ, нити је закупио додатне капацитета за транзит гаса кроз Пољску и Украјину.
Тако, само неколико седмица пред почетак сезоне гријања, у европским складиштима има рекордно мало гаса, а велепродајне цијене су дословно експлодирале током септембра. Да невоља буде већа, у Европу стиже и мање течног гаса јер су танкери протеклих мјесеци углавном ишли ка Азији гдје су цијене биле више.
Дио цеха платит ће и крајњи потрошачи
Европа дакле чека зиму са опасно малим резервама. Уколико захладни раније, или зима буде оштрија и дужа, европски понуђачи гаса ће вјероватно морати да набављају енергент по страхобално високим цијенама. Или ће се пак више гријати на угаљ и нафту, што би значило раст цијене тих енергената. Нема сумње да ће дио цеха платити и крајњи потрошачи.
У таквој је ситуацији Газпром почетком мјесеца славодобитно обзнанио да је коначно завршен Сјеверни ток 2, послије година натезања и америчких санкција. Москва је на разне дискретне начине – посљедњи пут кроз изјаву једног портпарола Кремља – подсјећала ЕУ да би снабдијевање Европе ове зиме било гарантовано и јефтиније уколико би нови гасовод што прије био прикључен на мрежу.
Али, сасвим је пропала могућа рачуница Москве да ће забринути европски грађани почети да гунђају или чак ставити своје власти под притисак, плашећи се хладне зиме.
Наиме, руски медији свакодневно извјештавају да ЕУ чека смрзавање или плаћање огромних износа, да су се цијене за хиљаду кубика гаса готово удвостручиле на близу хиљаду долара. Али, о тој теми у европским медијима или јавности нема ни ријечи. Према томе, нема ни узбуђивања нити притиска на власти. То посебно важи за Њемачку, највећег купца руског гаса.
Један од разлога што се мало који новинар бави том темом је што су уговори о испорукама гаса дугорочни, па се цијене не прелијевају одмах на обичне грађане. Но ако збиља њемачки испоручиоци гаса буду морали да жестоко подигну цијене, па то удари њемачке грађане по џепу, онда би тема итекако могла да се појави на дневном реду усред коалиционих преговора након избора за Бундестаг 26. септембра.
То пак и даље не значи да ће рачуница Газпрома бити исправна. Јер, Зеленима ће гасна уцјена из Москве бити додатни аргумент против гасовода који ионако нису подржавали. Исто је са Либералима. Те двије странке ће готово извјесно преговарати о новој влади са Социјалдемократама или, можда, са Демохришћанима.
Прелазак на обновљиве изборе енергије
Извјесно је да нове власти неће пожурити да преко реда додијеле дозволу Сјеверном току 2, премда би то сигурно смањило цијене за потрошаче. Умјесто тога, чут ће се политички захтјеви за још бржи прелазак на обновљиве изборе енергије.
Питат ће се и како је могуће да највећа складишта гаса у Њемачкој и Аустрији припадају руском Газпрому који је под контролом Кремља. Можда ће се увести и правила која свим операторима складишта прописују колико њихови подруми морају да буду пуни пред сезону гријања.
Напосљетку, можда у Москви треба да буду сретни што се њиховој игри са цијенама гаса у Нјемачкој још не придаје пуно пажње. Газпрому најмање треба да се највећи купац гаса наљути, и то док ионако размишља да ли да убрза напуштање фосилних горива од чијег извоза живи руска економија.
