С потопљене руске ракетне крстарице Москва, командног брода руске Црноморске флоте, вјероватно је спашено само неколико десетина људи прије него што су ју раније ове седмице потопиле украјинске ракете, показују најновији извјештаји, пише Телеграпх. На броду је била посада од 510 људи, преноси Јutarnji.hr.
Руској војсци био је потребан готово цијели дан да признају губитак свог највећег "поноса".
Руси и даље тврде да је ракетна крстарица Москва потонула у олујним водама након пожара и експлозија узрокованих муницијом која је била ускладиштена на броду. Руско министарство одбране објавило је да је Москва потонула за вријеме покушаја тегљења у луку по олујном времену.
Но Сједињене Америчке Државе потврдиле су да је брод погођен двјема украјинским ракетама Нептун те да је управо то изазвало пожар и потонуће крстарице.
Руске власти такође су тврдиле да је свих 510 чланова посаде Москве евакуисано те да су превезени на сигурно у Севастопољ на Криму, који је Русија анектирала.
У тексту који је објавила руска државна новинска агенција Тасс првобитно се тврдило да је "цијела посада" евакуисана. Но касније је из текста уклоњена ријеч "цијела". Но скоро два дана након потонућа брода, и даље нема ни трага неком од наводно преживјелих чланова посаде.
У случају да је већина посаде збиља погинула, овај инцидент могао бити највећи појединачни руски војни губитак још од Другог свјетског рата, те без сумње највећи губитак у рату у Украјини.
Руска државна телевизија досад није објавила ниједан снимак или фотографију чланова посаде који су се наводно сигурно вратили дома, што је врло необично.
Но неколико десетина људи окупило се у петак на бдјењу на тргу у Севастопољу. На погребном вијенцу који је положен испод споменика Руској морнарици писало је "За Москву и њену посаду". Но не зна се што им се догодило.
Неколико десетина људи наводно је ипак спашено с брода прије него што је потопљен. Литвански министар обране Арвудас Анушаускас рекао је да су најмање 54 особе евакуисане на турско пловило након што је у четвртак у раним јутарњим сатима с Москве послат позив у помоћ.
Високи амерички одбрамбени званичник у петак је новинарима рекао како Вашингтон вјерује да је на броду било више жртава, али није хтио износити додатне детаље. Украјински званичници пак тврде како нико с брода није спашен те да је међу погинулима и капетан Антон Куприн.
- Видјели смо да су им други бродови покушали помоћи, али чак су и природне силе биле на страни Украјине јер због олује нису могли евакуисати и спасити посаду, рекла је портпаролка војске у јужној Украјини.
Савјетник украјинског министра унутрашњих послова Антон Герашченко рекао је како је "експлозија на Москви била толико снажна да је брод потонуо у само неколико минута. "Руске власти скривају истину од породице и пријатеља чланова посаде. Сви с Москве су погинули", рекао је.
Губитак Москве посебно је неугодан за руског предсједника Владимира Путина који се изузетно поноси руском морнарицом. "Путин воли своју морнарицу. Када је дошао на власт, прво у што је улагао била је управо морнарица", рекао је бивши шеф Британске краљевске морнарице. И службеник Пентагона каже како је уништење Москве "велики ударац" за Кремљ. - А ту је и аспект поноса, додао је.
Крстарица Москва, иначе, има симболично значење за Украјину јер је учествовала у првим данима инвазије у нападу на Змијски оток у Црноме мору, близу румунске границе, на којем је заробљено 19 припадника украјинске ратне морнарице који су послије размијењени за руске заробљенике.
Према наводном аудио снимку забиљеженом крајем фебруара, док су се Руси приближавали украјинском гарнизону на Змијском острву, руски војник је позвао на предају, но добио је неочекиван одговор.
-Ово је руски војни ратни брод. Предлажем да одложите оружје и предате се како бисте избјегли крвопролиће и беспотребне жртве. Иначе ћете бити бомбардовани'-чула се порука с руске стране, на што је украјински војник одговорио: 'Руски ратни броду, је** се.'
Заказала противваздушна одбрана крстарице?
Ракетна крстарица Москва, класе Слава, била је треће највеће пловило у активној руској флоти и једно од њених најтеже брањених средстава, рекао је за ББЦ поморски стручњак Джонатан Бетам с Међународног института за стратешке студије.
Крстарица је била опремљена трослојним системом противваздушне одбране који му је, ако је исправно функционисао, требало да да три прилике за обрану од напада пројектила Нептун.
Уз ракетну одбрану средњег и кратког домета, одбрана је укључивала и шест система радарски контролисаних противваздушних топова велике брзине (ЦИWС) као посљедње средство противракетне одбране.
-Систем може испалити 5000 метака у минути, стварајући заправо зид од топовских зрна око крстарице, његове посљедње линије одбране", рекао је Бентам за ББЦ. Ако се докаже да је удар дошао из пројектила, то "поставља питања о способностима модернизације руске површинске флоте- додао је.
Украјински извори тврде да су противваздушну одбрану крстарице "запослили" лажним нападима беспилотних летјелица Бајрактар, како би што касније реаговала на удар противбродским ракетама.
Систем крстарећих ракета Нептун дизајнирали су украјински војни инжењери као одговор на растућу поморску пријетњу коју је Русија представљала у Црном мору, након њене анексије Крима 2014.
Украјинска морнарица је тек у марту прошле године примила прву испоруку пројектила Нептун домета 300 км (186 миља).
Ракетна крстарица Москва је други велики ратни брод за који се зна да је настрадао од почетка рата. У марту Украјина је саопштила да је уништила велики десантни брод Орск, у Азовском мору.
