На Брду код Крања, на којем је недавно одржан самит ЕУ - западни Балкан, није постигнута сагласност о кључним корацима ка стварању заједничког регионалног тржишта, чему се надала Ангела Меркел, њемачка канцеларка, која ускоро иде у политичку пензију, јављ портал Nezavisne novine.
Наиме, како смо неколико пута писали, Меркелова је преко њемачке и европске дипломатије покушала довести до договора да се до самита закључе преговори у вези са четири споразума који се односе на слободу кретања путника уз личне карте, на улазак у земљу, на слободу кретања и боравак држављана трећих земаља, затим о признавању одобрења за рад за докторе, стоматологе и архитекте, као и о признавању факултетских диплома. Ништа од овог није остварено, али не њеном кривицом, с обзиром на то да земље у региону нису успјеле ни да се заједно састану и разговарају на ову тему, а камоли да остваре било какав напредак.
Србија и Албанија су започеле иницијативу "Отворени Балкан", којој се прикључила Сјеверна Македонија, дијелом из протеста према ЕУ, која је због бугарског вета спријечила почетак преговора о приступању те земље ЕУ, а БиХ, самопроглашено Косово и Црна Гора нису жељеле да јој се прикључе. Меркелова је лично много уложила да дође до напретка, а управо тим поводом почетком јула одржала је самит с лидерима западног Балкана како би их подстакла да до самита остваре кључни искорак ка испуњавању ових услова за заједничко тржиште.
На страници савезне канцеларке Њемачке навели су шест области у којима је, према њиховој оцјени, потребно остварити напредак током Берлинског процеса. То су, како је редом наведено, изградња помирења и међусобног разумијевања, стварање заједничког економског простора, отварање прекограничних пројеката без ограничења, размјена ученика и младих, сарадња у области науке, као и реформе за приближавање ЕУ.
Аднан Ћеримагић, аналитичар Европске иницијативе за стабилност, каже да чињеница да чак ни њемачка спољна политика, уз помоћ некога као што је Меркелова, није успјела значајније да подстакне регионалну сарадњу и интеграцију, чак ни да се потпишу споразуми о путовањима са личном картом кроз регион, говори колико је нужан јасан циљ за земље западног Балкана у правцу дубље интеграције са ЕУ.
-Регионална сарадња и зближавање, као политика ЕУ према региону, од самог су почетка замишљене као политика стабилизације коју су пратили јасни и конкретни кораци ка дубљој интеграцији региона са ЕУ. Тако је, на примјер, када је трговински споразум ЦЕФТА ступао на снагу за земље региона, исти испраћен са трговинским и политичким Споразумом о стабилизацији са ЕУ. И док је ЦЕФТА помогла стварању трговинских и других веза у региону, ССП са ЕУ је резултирао опипљивим и конкретним економским резултатима- истиче он.
Ћеримагић наглашава да у задњих неколико година, међутим, недостаје конкретна понуда од ЕУ за дубљу интеграцију региона са ЕУ, било кроз чланство или неки конкретни међукорак у виду, нпр. чланства у јединственом тржишту ЕУ.
-Због тога онда и сви покушаји дубље регионалне интеграције не могу получити значајан успјех- закључује Ћеримагић.
