Mađarski premijer Viktor Orban, koji je kritikovan zbog toga što vrši uticaj na medije, napao je predloženi evropski Zakon o slobodi medija i uporedio ga sa Informbiroom i nacističkom komorom za medije.
„Još jedan predlog iz Brisela koji se protivi slobodi: uspostavljanje potpune kontrole nad medijima. Mi u Srednjoj Evropi smo vidjeli takve stvari u prošlosti. To se zvalo Kominform i Rajhspreskamer (Komora za štampu Trećeg rajha). Nikada više!“ napisao je Orban na društvenoj mreži Iks (Tviter).
Novi evropski zakon o medijima ima za cilj da ojača medijski pluralizam u EU i nezavisnost medija od političkog pritiska, za šta je optužen upravo Viktor Orban.
Njegova partija Fides preuzela je de fakto kontrolu nad 80 odsto medija u Mađarskoj, prema poslednjem izvještaju Reportera bez granica, prenosi N1.
Potpredsjednica Evropske komisije Vera Jurova, na čiju je izjavu Orban reagovao, kazala je u srijedu da ima visoka očekivanja od novog evropskog Zakona o slobodi medija koji će biti „glavni signal upozorenja“ za zemlje članice, uključujući „arogantnu“ Francusku i Mađarsku, „gde ne postoje javni mediji, već državni mediji“.
„Cijela tendencija u Mađarskoj, koja vodi monopolizaciji informacija, je nešto što ne želimo da vidimo da se dešava negdje drugo. Vremenom bismo mogli da pokušamo da, korak po korak, demontiramo takve sisteme“, izjavila je Jurova u intervjuu za Politiko, nakon što je Evropski parlament usvojio poziciju o tom zakonu.
Jurova je rekla da u Mađarskoj sve i svi zavise od jedne partije i da u toj zemlji ne postoje javni, već državni mediji, kao i da „postoji velika razlika između ekonomske podrške medijima na transparentan način i korumpiranih medija na skriven način“.
Novi set pravila bi mogao da promjeni stvari, sa novim obavezama u pogledu transparentnosti i nezavisnosti i povećanom kontrolom kojoj će biti podvrgnuti štetni medijski konglomerati i zakoni koji utiču na medijski pejzaž EU, piše briselski portal.
Jurova je istakla da bi zakon mogao da ima veliku cijenu ako Budimpešta ne bude poštovala propise, nagovještavajući procedure u slučaju kršenja zakona.
„Na kraju bi mogle biti visoke kazne“, rekla je evropska zvaničnica.
Sloboda medija, međutim, nije ugoržena samo u autokratijama na istoku, piše Politiko, dodajući da je Jurova ukazala i na slučaj Francuske, gdje je uhapšena novinarka Arijana Lavrijo koja je razotkrila vezu francuskih obavještajnih službi i egipatskih napada na civile.
„Francuski slučaj pokazuje da postoji veoma slaba zaštita“ novinara, rekla je Jurova i istakla da je Francuska bila među zemljama koje su u početku tvrdile da zakon o medijima „uništava“ njihove „fantastične sisteme“.
„Uvek sam smatrala to veoma arogantnim“, kazala je Jurova.
Pariz je ranije želio da uvede izuzeća od zakona kako bi zemlje mogle da prisluškuju novinare iz razloga nacionalne bezbjednosti.
Poslanici Evropkog parlamenta su 3. oktobra usvojili poziciju o Zakonu o slobodi medija, kojom se zalažu za stroža izuzeća i jače mjere zaštite novinara.
„Poslanici EP žele da se zabrane svi oblici mešanja u uređivačke odluke medija i da se spreče spoljni pritisci na novinare, kao što su primoravanje da otkriju svoje izvore, pristup šifrovanom sadržaju na njihovim uređajima ili korišćenje špijunskog softvera protiv njih“, navodi se u saopštenju EP.
Poslanici smatraju da se špijunski softver može koristiti samo u opravdanim slučajevima, kao poslednja mjera, ako to naloži nezavisna sudska vlast u cilju istrage ozbiljnog zločina, kao što su terorizam ili trgovina ljudima.
Evropski parlament će 18. oktobra početi političke razgovore o finalnoj verziji zakona sa Savjetom EU, koji će, prema ocjeni Jurove, biti zahtevni.
Najosjetljivije pitanje je koliko bi vlade trebalo da imaju slobode u praćenju novinara i njihovih izvora i ta tema će vjerovatno podstaći žustre debate, pošto su Parlament i članice EU na suprotnim stranama.
Jurova je rekla da je očekivala da će države tražiti više izuzeća ili mogućnosti da presreću komunikaciju i traže otkrivanje izvora, ali da je Parlament nije razočarao.
Obje strane moraće da naprave kompromis, rekla je Jurova i istakla da treba da postoji „apsolutna izvjesnost u kojim situacijama će to biti dozvoljeno“ i da se ona zalaže za to da oni čija se komunikacija presreće budu naknadno obavješteni o tome.
