Кокаин који балканске криминалне групе на различите начине из Јужне Америке транспортују до Евопе, то јест Србије и Црне Горе, у највећој мјери намијењен је европском тржишту, показују подаци више различитих испитивања, преноси Нова.рс.
Упркос томе што су криминалне групе из земаља Западног Балкана главни играчи у глобалном бизнису са кокаином, подаци о запљени из полицијских извора указују на то да је на Западном Балкану релативно мало кокаина, показало је истраживање Глобалне иницијативе за борбу против транснационалног организованог криминала.
Откако су се овдашњи криминалци нагло попели у хијерархији криминалних група које се баве шверцом кокаина, и са позиција курира и радника обезбјеђења се премјестили на организаторе транспорта и вођа одређених група, њихова имена све више се спомињу у великим полицијским запљенама широм свијета, а дрога која се тада одузима, мјери се у тонама, док се њена вриједност на „црном“ тржишту процењује у милионима.
Ипак, запљене које се реализују у Србији и околним земљама, знатно су „сиромашније“. Само у 2019. години у земљама Западног Балкана заплењено је 255,4 килограма кокаина, показују подаци ГИ-ТОЦ, док се у контексту неких међународних полицијских акција та количина сматра, условно речено, малом.
Разлог томе могао би да се крије и у чињеници да су Србија, Црна Гора, БиХ, Хрватска, Албанија и Сјеверна Македонија – сиромашно тржиште, посебно ако се упореди колико просјечан грађанин зарађује и цијена једног килограма чистог кокаина који у Београду достиже и цијену до 50.000 еура, у Прешеву од 40.000 до 50.000 евра, у Струмици од 45.000 до 50.000 евра…
Неке од најатриктивнијих улазних тачака кокаина тренутно су лука Драч и Бар у Албанији и Црној Гори и према истим подацима, дрога се складишти недалеко од њих гдје се разбија другим супстанцама, чиме се повећава њена количина. Онај дио који и остане на нашим просторима, најчешће се конзумира у урбаним срединама Београда, Ниша, Новог Сада, Подгорице, Сарајева, Скопља и Тиране.
-Дио кокаина може остати у региону за плаћање у натури пошиљака које пролазе кроз регион или за плаћање регионалним криминалним групама. Поред тога, као и код хероина, чини се да је квалитет кокаина који се конзумира у региону далеко лошији од квалитета дроге која пролази кроз регион- наводе из ГИ-ТОЦ. Не смијемо заборавити ни да је хапшењем организованих криминалних група откривено да су услуге једни другима врло често плаћали управо кокаином-наводи се у извјештају.
Дио кокаина који улази на простор западног Балкана са различитих страна крецће се јужно према Грчкој. Други дио путује ка европским земљама попут Њемачке, Белгије, Холандије, Италије и слично. Иако кокаин до нашег континента путује махом бродовима, у контејнерима са воћем, кафом и животињском кожом, после складиштења и увећања масе, даље се транспортује камионима, комбијима и аутомобилима.
О томе најбоље говоре све чешће заплене и хапшења српских возача углавном теретних возила, којима се лисице на руке стављају на граничним прелазима. Криминалне групе са Западног Балкана су активне и у земљама гдје постоји значајна дијаспора из региона.
