Око 80 случајева богиња мајмуна потврђено је у 11 земаља, саопштила је Свјетска здравствена организација, упозоравајући да ће вјероватно бити пријављено још случајева, додајући да се истражује још 50 сумњивих случајева, не прецизирајући у којим земљама се сумња на случајеве.
Раније инфекције потврђене су у Италији, Шведској, Шпанији, Португалу, САД, Канади и Великој Британији, гдје је пријављен први европски случај.
Мајмунске богиње се најчешће јављају у удаљеним дјеловима централне и западне Африке. То је ријетка вирусна инфекција која је обично блага и од које се већина људи опоравља за неколико недјеља.
Вирус се не шири лако међу људима и каже се да је ризик за ширу јавност веома низак. Не постоји посебна вакцина против малих богиња, али вакцина против малих богиња нуди 85 одсто заштите пошто су ова два вируса прилично слична.
У саопштењу од петка, СЗО је рекла да су ови случајеви мајмунских богиња нетипични јер се јављају у неендемским земљама.
Регионални директор СЗО за Европу Ханс Клуге упозорио је на убрзавање ширења вируса док улазимо у љетњу сезону са масовним окупљањима, фестивалима и забавама.
У Великој Британији први случај 7. маја
Први случај болести у Великој Британији пријављен је 7. маја. Пацијент је недавно отпутовао у Нигерију, гдје се вјерује да су се заразили прије него што су отпутовали у Енглеску, саопштила је Британска здравствена агенција.
У Великој Британији сада има 20 потврђених случајева, рекао је у петак министар здравља Сајид Јавид.
Власти у Уједињеном Краљевству саопштиле су да су купиле залихе вакцине и почеле да је нуде онима са већим нивоом изложености мајмунским богињама.
Шпанске здравствене власти су наводно купиле и хиљаде доза вакцине против малих богиња за борбу против епидемије, пише шпански лист Ел Паис.
"Болест није много заразна"
У ХЗЈЗ-у су истакли да болест није високозаразна, односно да је у већини случајева потребан веома близак контакт са обољелим. Узрочник је вирус, сличан вирусу малих богиња, а његов природни резервоар су највјероватније неке врсте вјеверица и других глодара у дивљини централне и западне Африке.
Иако се болест зове богиње мајмуна, чини се да мајмуни нису резервоар вируса, већ се случајно заразе, као и људи, у контакту са другим животињама и њиховим излучевинама. Са особе на особу болест се може пренијети капљичним путем и контактом са кожним промјенама код пацијената.
Повремено су се мајмунске богиње јављале ван Африке, најчешће код путника који су се заразили у Африци и код особа које су биле у блиском контакту са њима. У Сједињеним Државама је 2003. године пријављена епидемија међу дјецом и младима који су се заразили контактом са преријским псима, зараженим глодарима увезеним из Гане.
Мање заразан од малих богиња
Болест се манифестује повишеном температуром, главобољом, дрхтавицом, исцрпљеношћу, умором, боловима у мишићима и леђима, отеченим лимфним чворовима и осипом попут водених богиња. Сматра се да вакцинација против малих богиња пружа солидну заштиту, али није познато колико дуго заштита траје након вакцинације.
Осим тога, вакцинација против малих богиња је укинута у цијелом свијету крајем `70-их, након што су мале богиње проглашене искоријењеним. Лијечење је симптоматско и у већини случајева болест пролази за двије до четири недјеље.
У ХЗЈЗ-у су навели и да постоји велика разлика између малих богиња и мајмунских богиња јер су мале богиње антропоноза, односно човјек је био једини домаћин и резервоар вируса. Захваљујући овој чињеници, болест се може искоријенити. С друге стране, мајмунске богиње су зооноза, односно природни домаћин и резервоар вируса су дивље животиње и стога је немогуће искоријенити болест чак и ако постоји ефикасна вакцина.
Оно што је најважније, истакли су да је пренос мајмунских богиња са човјека на човјека много мање ефикасан од преношења малих богиња, односно мајмунске богиње су мање заразне. То је разлог што се током епидемија мајмунских богиња, које се јављају повремено, не прибјегава масовној вакцинацији против малих богиња.
