Захваљујући сателитским посматрањима, научници су по први пут успјели да открију цурење великих количина метана, штетног гаса стаклене баште, са једне платформе на мору, показује недавна студија. Ово откриће представља напредак у технолошком арсеналу који омогућава да се извор метана, гаса карактеристичног за индустрију фосилних горива, идентификује из свемира.

У 2020. години, сектор фосилних горива је емитовао скоро 120 милиона тона метана, што је скоро трећина емисија повезаних са људима, према Међународној агенцији за енергију (ИЕА). Цурење метана, изузетно штетног гаса за климу Земље, могло би се избјећи на једноставан начин, наводи ИЕА.

Нова студија, објављена у часопису Environmental Science and Technologi Letters, успјела је по први пут да идентификује облак изнад платформе за производњу гаса и нафте у Мексичком заливу, из којег је око 40.000 тона метана исцурило за 17 дана у децембру. Платформа у близини Кампечеа у јужном Мексику једна је од највећих у земљи.

„Резултати нашег истраживања сугеришу да сателити могу успјешно да открију трагове цурења метана са платформи“, рекао је коаутор студије Луис Гуантер, научник са Политехничког универзитета у Валенсији. 

„Овај налаз би могао да отвори пут за систематско праћење емисија гасова штетних за климу са морских платформи“, додао је он. 

Последњих година, захваљујући сателитском праћењу, успјешно су развијене методе за откривање цурења метана из копнених постројења. Али до сада доступне технике нису биле у стању да открију цурење метана са платформи у морима и океанима, а познато је да чини око 30 одсто светске производње.

Океани апсорбују краткоталасне инфрацрвене зраке и стога ограничавају количину рефлектоване свјетлости коју сателити могу да открију. Да би превазишли овај проблем, научници су успјели да развију нову методу мјерења сунчевог зрачења рефлектованог на површини мора. Метан је одговоран за око 30 одсто глобалног загријавања.